65

(Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0003251 Две нове антологије српске поезије 20. века као Веб издања „Сазвежђа Заветина“. – Ових дана завршено је публиковање две тзв. «скривене» антологије српске поезије 20. века Себични музеј, и Опало лишће, скривене у бројним верзијама и издањима антологије српске поезије Несебичан музеј (1989; 2000; 2002;2003; 2004; 2005; 2006;2009). Себични музеј и Опало лишће публиковане су као Веб издања у оквиру Сазвежђа З, на истоименим блоговима. Себични музеј је, по свему судећи, једна од најстрожијих познатих натологија српске поезије до данас и представља избор поезије из опуса 17 српских песника. Опало лишће доноси избор из опуса око 250 српских песника, који су објављивали током 20 века – то је безмало један прави лексикон или Мала енциклопедија српске поезије 20. Века

ЛеЗ 0003252 Шта је писало на крају једне кабасте књиге штампане као пишчево издање? – Овде је крај Књиге ситног инвентара НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА Плус ултра, и овде је Излазак
Њен састављач не може унапред знати кога ће она све сусретати кроз време : сигурно и овакве и онакве, идеалне и мање идеалне читаоце. Злобне, сујетне, и несебичне. Добронамерне и недобронамерне, искрене и лажне читаоце. Упућене и неупућене.
Не треба никога да позивам и призивам, то ће учинити ова књига.
Сада је она, остварени сан, постала је оно што треба да буде – овим трећим издањем – јавна, јавно добро српске културе и књижевности.
Све грешке и пропусти у овој антологији су само Мирослава Лукића, и никог другог!
Треба рећи на крају, без имало лажне скромности : Оваква једна књига, каква је ова, могла би да представља животно дело једног писца. Овакве се књиге не састављају за неколико месеци, или година. На првој верзији ове књиге састављач је радио интезивно почев од 1990 . до 1995. године. Рукопис је достигао више од три тома и обухватао је истраживање поезије на српском језику , оне доступне, објављене, у најширем значењу те речи, периода 1944 – 1994.
Те, 1995. године појавила се лажна нада, да такав један рукопис може бити објављен. Убрзо сам схватио да такав рукопис, у овој земљи, нико – па чак и они најдобронамернији пријатељи и издавачи – не би објавио.
Тај рукопис НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА, завршио је у фијоци

ЛеЗ 0003253 Твртков коментар. – Није ни чудо што се милиони људи иселило из Србије и што смо сад најстарија и најсиромашнија земља у Европи. Изгледа да је овде владао велики страх после рата, а где влада страх све нестаје и пропада. Сад после 60 година можемо да погледамо резултате по Србију. Мислим да ће господин Капичић сигурно рећи да се није борио да његова земља буде најсиромашнија и најстарија у Европи, али то је, видимо, резултат. Да ли би били успешнији да је Дража победио? Можда и не би били јер и Дража је био Југословен а Југославија је могла да опстане само као диктатура једног човека (Краља Александра или Тита). Где је диктатура – тамо влада углавом страх – без обзира да ли је комунизам или капитализам, а где је страх нема будућности…

ЛеЗ 0003254 БОГИЊА / Зоран М. Мандић

ЛеЗ 0003255 Веб сајт Негована Рајића. – https://m950.wordpress.com/2011/08/05/%D0%B2%D0%B5%D0%B1-%D1%81%D0%B0%D1%98%D1%82-%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D1%9B%D0%B0/

ЛеЗ 0003256 „МАТИЋЕВ ШАЛ“, књижевни конкурс

ЛеЗ 0003257 ЛЕПЕЗА?ХАРФА?МОСТ НА АДИ?. – Одломак из коментара: Most na Adi???
1. Kao nekadasnji radio amater, cinjenicno mogu da kazem da most na Adi podseca na dzinovsku Delta VLF antenu, koja se u duzini od oko 1,1 km skoro u potpunosti poklapa sa pravcem Sever-Jug, preko r. Save. Sajle koje sa obe strane drze pilon podsecaju na vise VLF antena, a svaka od njih, kako se smanjuju, odnosno povecavaju, odgovarala bi odredjenom VLF podopsegu.Pitanje je da li su sajle pod naponom, jer se ne vidi (zavrseci ulaze u beton). Pored toga, celom duzinom mosta proteze se “svetlosni“ kabal (koliko god da je svetlosni, on zraci, samo je nepoznanica kojom snagom, a moze da bude poveca). Ta duzina odgovarala bi horizontalno postavljenom dipolu koji bi u skladu sa koeficijentom skracivanja mogao da pokriva UVF/ELF frekventni opseg. / 2. Ukoliko bi se ispostavilo, nazovimo ih uslovno vertikalne – delta antene sa pilona, dakle da su pod naponom, to bi bila jedna ogromna primopredajna VLF antena To znaci, zavisno od snage da moze da zraci od energiju na nekoliko stotina do par hiljada kilometara. Ukoliko nije pod naponom (ukoliko se odobri, lako se ispita), to je onda prijemna VLF antena. U oba slucaja, verovatno se koriste kao deo nekog vojnog (nama nepoznatog) programa, najverovatnije za komunikaciju, ali i moguce za neke nezeljene stvari (podsecanja radi, sistem HAARP sa Aljaske radi u opsezima VLF//UVF/ELF. Horizontalni kabal – dipol je svakako aktivan (pod naponom je), tako da svakako moze uslovno da predstavlja primopredajnu antenu, koja bi pokrivala opsege UVF/ELF.
https://m950.wordpress.com/2011/08/21/lepezaharfamost-na-adi/

ЛеЗ 0003258 Песме Александра Петрова на француском

ЛеЗ 0003259 Посебна страница за песника Мирослава Тодоровића. –

ЛеЗ 0003260 Свођење рачуна / Бела Тукадруз

ЛеЗ 0003261 ЉУДИ НЕ УМИРУ, ОНИ СЕ ПРЕТВАРАЈУ У СВЕТЛОСТ / Зоран М. Мандић

ЛеЗ 0003262 Иза сваког усправног тела тополе и јаблана предосећам скривеног песника / Су ТАНАСКОВИЋ

ЛеЗ 0003263 Немачки слависта и књижевник Волфганг Ешкер из Гетингена. – БИЛА ми је велика част када сам упознао Десанку. Ја, мали немачки студент, она – велика српска песникиња! Примила ме је врло љубазно и током година често смо се виђали и дописивали. Чувам неколико њених књига са посветама, та писма и дивна сећања на дружење у њеном стану у Београду – каже, за „Новости“, немачки слависта и књижевник Волфганг Ешкер из Гетингена. / Поново је у граду у коме је као двадесеттрогодишњи студент, давне 1964, годину дана учио српску књижевност и језик. У Народној библиотеци Србије представиће вечерас, од 19 сати, свој превод на немачки једне од најзначајнијих књига Десанке Максимовић „Тражим помиловање“, а у четвртак ће гостовати у Новом Саду, у Матици српској, чији је и члан

ЛеЗ 0003264 Бундева тешка 95 килограма!

ЛеЗ 0003265 Уз волове и надомак стотог лета. – Oсам деценија је Ратко Мијаиловић рабаџијао, 40 пари волова и 20 запрежних кола променио
Бајина Башта – У Доњој Црвици крај Дрине, старина Ратко Мијаиловић звани Ликаџија, најстарији житељ села, извео волове пред кућу. Храни их и поји, мази и тимари, прича им као да га разумеју. Ни у 94. години, Ратко се од волова не одваја. / – Ех, колико сам оваквих отхранио да би кола препуна терета вукли, дрински шодер и песак или дрво са Таре превозили. А како их храниш, тако и вуку. Вуче бели као врани само кад се добро храни, вели народ и не лаже. Рабаџилуком сам се осам деценија бавио и рачунам да сам за то време 40 пари волова и 20 запрежних кола променио – почиње своју причу стари рабаџија.
http://saharaamazon.blogspot.rs/2015/10/blog-post_6.html

ЛеЗ 0003266 У Ани Ристовић добитници Дисове награде за песнички опус, Пореска управа препознала је лице које се превише обогатило. И Гаталица платио солидарни порез за трећи квартал 2014. – ДА је у Србији могуће да се песници, који најчешће своју поезију представљају у полупразним салама, гоне као екстрапрофитери, показује пример Ане Ристовић. У добитници Дисове награде за песнички опус, преводиоцу и професору књижевности у средњој школи, Пореска управа препознала је лице које се превише обогатило, и на адресу јој испоручила „честитку“ са захтевом да се одужи држави.
Апсурдну ситуацију у којој се нашла једна од водећих савремених српских песникиња, створио је некадашњи, краткотрајни закон министра финансија Лазара Крстића о солидарном порезу. Њиме су се од јануара 2014. до новембра исте године умањивале за 20 одсто све плате у јавном сектору које су премашивале 60.000 динара. Порезници су обрачунали зараде Ане Ристовић у том периоду и открили да је једног месеца добила професорску плату и део Дисове награде, у другом исту ту плату, али и ситан хонорар за превод, и да се та њена „неприхватљива“ активност наставила и даље.
– Траже ми да за три месеца, колико су обрачунали период, платим 4.359 динара, јер сам поред плате добила хонорар из СКЦ-а од 14.000 динара, другог месеца уплату дела Дисове награде од чачанске библиотеке од 30.000 динара и трећег – хонорар од краљевачке библиотеке од 4.000 на плату – каже, за „Новости“ Ана Ристовић.
http://posebnaporodicnazavetina.blogspot.rs/2015/10/2014.html

ЛеЗ 0003267 ЈЕЗИК ПЕСНИЧКОГ БИЋА РАДОСЛАВА ВОЈВОДИЋА / Душан Стојковић. – Радослав Војводић несумњиво је особено име свеколике српске поезије. Од самог почетка свога песниковања „пливао“ је насупрот основној струји српскога песништва, градећи свој песнички свет, препознатљив од прве. Песничке моде су се мењале, Војводић је остајао стамено на песничком вису који је запосео, налик на усамљени – лирски – јаблан. То га је – као и сваког аутентичног песника који не жели да се „угрупи“ – коштало помало скрајнутог положаја који има унутар корпуса наше лирике. Код нас (и у свету, уосталом) поезија се мало чита (ако се то уопште и чини). Када се неки песник прогласи великим, заслужено или незаслужено, тешко га је померити с трона

4. ЛеЗ 0003268 Лелуји и трепети Растка Петровића / Радомир Батуран . – Лелуји и трепети Растка Петровића
Растко Петровић је био једна од оних стваралачких индивидуалности која се није мирила са статичким прихватањем света и жовота, онако како су их видели и тумачили било који од ”светих отаца” и ”мудрух учитеља”. Његова пренаглашена сензуалност, интелектуална запитаност и стваралачка интуиција реаговале су на сваку свежу вибрацију живота и могуће координате света, декодирајући их и утискујући хералдичке знаке самосвојне обраде у књижевној и ликовној уметности и тумачењу појава и дела у тим уметностима. Тако је, у овим двема уметностима и њиховим критикама, авангардно баштинио културну традицију свога народа.
Растко је једна од најзагонетнијих и најтрагичнијих песничких личности наше међуратне књижевности. Загонетна је јер је створила дела која су, у оно време, само најдаровитији разумели и одобрили (Исидора Секулић, Иво Андрић, Милош Црњански и Станислав Винавер), а већина се скандализовала његовим књижевним иновацијама и оштро га нападала. Због тога се и осећао трагично у свом Београду (”најлепшем путу на свету”). Прошао је Албанију са српском војском у повлачењу 1915. године и био сведок катаклизматичне смрти тридесет хиљада својих вршњака, а безмало половине свога народа Трауме ове личне и националне катастрофе, коју је седамнаестогодишњи дечак екстатично доживео, никада није преболео, ни у свом књижевном стварању ни у свом животу вечитог путника
https://m950.wordpress.com/2014/12/23/%D0%BB%D0%B5%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B8-%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4/

ЛеЗ 0003269 РЕКАПИТУЛАЦИЈА (1) – НАЈНОВИЈИ БРОЈ БРАНИЧЕВА (ПРВИ ДВОБРОЈ БРАНИЧЕВА, 1-2/2011, ТЕМАТСКИ ПОСВЕЋЕН ПИТАЊИМА, ЧУЂЕЊИМА, НЕРВОЗАМА (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊА ) ОДШТАМПАН ЈЕ НА 202 СТРАНИЦЕ У 500 ПРИМЕРАКА. НА КОРИЦАМА ЈЕ РЕПРОДУКЦИЈА СЛИКЕ М. АНИЧИЋА ДОРУЧАК У НОСТАЛГИЧНОМ ПЕЈСАЖУ (1972), АЛИ ИЗМЕЂУ КОРИЦА ОВОГ БРОЈА НИЧЕГ – НОСТАЛГИЧНОГ, НАПРОТИВ! Покренут је са мртве тачке дуго одлагани разговор о вредновању и превредновању, изнете су на овај или онај начин неке ствари о којима најшира читалачка публика у Србији једва да ишта зна. Отпочео је излазак из карантина! Разговор са професором Живодрагом Младеновићем разоткрио је како се то радило под комунистима, па и у књижевности. Како је било могуће да се литерани крадљивци вину до челних места неких виталних српских културних и издавачких институција. Тај разговор открива индиректно и све оно што чини паклено неокомунистичко наслеђе у српској култури, и књижевности пре свега*. https://m950.wordpress.com/2011/11/11/%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-1/

ЛеЗ 0003270 Из Извештаја о Смећу. – …Нисам износио Смеће од 1996. године; мислим да је тада све то почело, и у вези је са оргијама немилосрдних и бездушних духова… Чудо да ми није порастао камен у левом бубрегу?!
Сад сам почео, важно је почети са чишћењем. Почео сам од мрачних углова и пренатрпаних фиока; од облака паучине…

И то ће … потрајати. Пуним вреће и пластичне џакове, као да су без дна. Неред и мит су се насукали Овде. Као каква стара галија… https://m950.wordpress.com/2011/08/22/%D0%B8%D0%B7-%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B0-%D0%BE-%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%9B%D1%83/
ЛеЗ 0003271 Поводом усвајања Закона о рехабилитацији, коментари. – …. Милош Поцерски. Занимљиво је да је у све три велике трагедије шапца и Мачве одређене улоге имао највећи син југословенских народа и народности,како смо га некада морали да зовемо. У Првом светском рату добио је ћесарски орден за храброст попказану у вишемесечним борбама против Срба у тим крајевома. Наравно да није његов мали допринос(знао је да ће Немци више него сигурно вршити одмазду ,1оо и 5о за убијеног или рањеног свог војника) и суровим одмаздама Хитлерове солдатеске. Наравно,нико данас објективан не може да сумња у његову одговорност за толике невине жртве https://m950.wordpress.com/2011/11/23/%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D1%83%D1%81%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BE-%D1%80%D0%B5%D1%85%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0/

ЛеЗ 0003272 Александар Костадиновић О НЕПОНОВЉИВОМ ДЕЛУ, ИСТИМ НАЧИНОМ. – Јован Пејчић, Истина и облик живе речи. Књижевни разговори Бранимира Ћосића. – Admiral Books, Београд 2010. – „Јер то¬га има код нас – да са смр¬ћу пи¬сца иш¬че¬зне и ње¬го¬ва успо¬ме¬на“ – бит¬но је за¬па¬жа¬ње Бра¬ни¬ми¬ра Ћо¬си¬ћа, са¬свим тач¬но у од¬ре¬ђе¬њу на¬ших књи¬жев¬них и кул¬тур¬них при¬ли¬ка, ко¬јим, из¬ме¬ђу оста¬лог, об¬ја¬шња¬ва „за¬што је по¬шао књи¬жев-ни¬ци¬ма тра¬же¬ћи од њих да [му] при¬ча¬ју о се¬би и сво¬ме де¬лу“. Увод¬на бе¬ле¬шка ко¬јом се отва¬ра се¬ри¬ја Ћо¬си¬ће¬вих ин¬тер¬вјуа у ма¬га¬зи¬ну Реч и сли¬ка Ми¬ла¬на Зр¬ни¬ћа, у окви¬ру аутор¬ске ру¬бри¬ке „У раз¬го¬во¬ру са…“, прем¬да има на¬гла¬шен про¬грам¬ски (на¬чел¬ни) ка¬рак¬тер, сто¬ји у нај¬те¬шњој ве-зи, ма¬кар на¬ве¬де¬ном опа¬ском о кул¬тур¬ном (са¬мо)за¬бо¬ра¬ву https://m950.wordpress.com/2012/01/18/%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BE-%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B8/

ЛеЗ 0003273 PESME IZ ROMANA Belatukadruza (alias Miroslav Lukic). – …….2. Užasavaju me kad gledam na sadašnjost i kad razmišljam o budućnosti – preobražaji vampira, krvoločnost vampira…
– Kakva će biti umetnost budućnosti?
3. To je – tajna.Tajanstveni su putevi umetnosti budućnosti. Možda će umetnost budućnosti biti bogočovečanska. Jer, kako reče Paskal:”Mi ne poznajemo život, smrt, doli preko Isusa Hrista. Van Isusa Hrista ne znamo ni šta nam je život ni smrt, niti bog, niti mi sami…”
005. Poslednja tajna Isusovog Stradanja i Iskupljenja je jedan novi život, ne na krstu, nego u grobnici.
006. Paskal kaže da Hristos nije učinio nikakvo čudo u grobnici. Na zemlji nije imao gde da se odmori doli u grobnici.
007. Ko sme da uđe u grobnicu Isusa Hrista? (“Samo svetitelji ulaze u nju”. (“Isus Hristos uči živ, mrtav, sahranjen, vaskrsao.”) Zar to nije čudo?
008. Današnja umetnost je pod uticajem, ne demona, nego krvopija. Vrlo su retki stvaraoci dostojni Boga, sposobni da postanu dostojni njega. Vrvi od bednih ljudi, kojima se Bog ne pridružuje, jer je to nedostojno njega; ali nije nedostojno Boga da poneke iz njihove bede izvuče…
https://m950.wordpress.com/2011/09/12/pesme-iz-romana-belatukadruza-alias-miroslav-lukic/

ЛеЗ 0003274 Оставинска расправа иза Јосипа Броза настављена после три године паузе. Списак још није објављен. – Суд тражи да Николић скине ознаку тајности са списка Титове имовине!
http://umetnostmahagonija.blogspot.rs/2015/10/blog-post.html

ЛеЗ 0003275 Реч је о насељу које је око хиљаду година старије од “Борђоша” . – ПОСЛЕ пролетос обављених геомагнетних снимања, српско-немачки тим стручњака, који чине археолози Музеја Војводине из Новог Сада и њихове колеге из Института за праисторију и рану историју “Кристијан Албрехт”, универзитета у Килу, наставили су истраживања на неолитском археолошком налазишту “Борђош” у новобечејском атару.
Спроведена су на два локалитета – самом “Борђошу”, где је завршено ископавање једне од кућа потиске културе започето прошле године. А, друго на ширем микрорегиону овог локалитета – у делу атара “Пречка”, где се налази насеље старчевачке културе старо 8.000 година.
http://alternativnaistorija.blogspot.rs/2015/10/blog-post.html

ЛеЗ 0003276 Зашто је Петар I из родослова краљевског дома избацио браћу од стрица. Алексије и Божидар су синови Карађорђевог унука Ђорђа и Саре, ћерке Мише Анастасијевића
http://zavetineabovo.blogspot.rs/2015/10/i.html

ЛеЗ 0003277 У СРЕДИШТУ ДВА КРУГА / Мирослав Тодоровић. – Над рукописом песничке збирке СтОЈана БОГдановића: О ДА, ОДА
У простору , између два круга, одвија се животни и стваралачки пут песника збирке О ДА ( ОДА). Овим текстом ће се предочити други стваралачки круг описан песмом. Овај песнички круг из чијег центра песник годинама доследно себи мотри, промишља, записује, памти, заборавља, из заборављеног слуша одсјаје минулих времена, оне који га у сну позивају да их помене у песми, да их „оживи“ на начин песме. Да чује невидљиво, И да напуни, Рилкеовим речима казано, своју „златну кошницу – невидљивог“.
https://m950.wordpress.com/2012/03/02/%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%82%D1%83-%D0%B4%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2/

ЛеЗ 0003278 СТИГЛА ЈЕ ПРОШЛОСТ / Калин Власије
„Стигла је прошлост“ – јекнуше
слова; у сваком слову
по једна лог а у сваком
логу по једно сунце скровито.
Сви би хтели да зраче у
вечности.
Видиш : улоге попут неких кућа
напуштених.
Постојало је некада једно ја очарано
https://m950.wordpress.com/2012/12/06/%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5/

ЛеЗ 0003279 У ВРТЛОЗИМА И ВИРОВИМА АПОКАЛИПСЕ (ОБЈАВЕ) ЛУКИЋЕВЕ / Миодраг Мркић. – На први поглед (без читања поеме,визуелни
утисак), види се да је присутан један поемички
узвитлани ритам, дах. Извесна вертикална каскада
немирног процеса хуја и буке немирне, да кажемо
дивље реке. Нека буде баш реке Ибра. Наравно, то
је тако ако знамо да је лирска песма, па и поема, и
визуелни, графемски, графијски феномен. Поема је,
углавном, у слободном стиху (белом стиху), наравно,
далеком од скулптуралног стиха класицизма и
везаног стиха. Међутим, има деоница које су и у
везаном стиху. Значи „слободни израз песничког
језика“, али, на пример мотив ТИШИНЕ (који је
скоро синоним за небиће, празнину) или мотив Ибар
реке су, у везаном стиху.

https://m950.wordpress.com/2012/11/11/%D1%83-%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B8-%D0%B2%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D1%81%D0%B5-%D0%BE%D0%B1%D1%98/

ЛеЗ 0003280 УМРО САВА БАБИЋ / Лаза Лазић
https://m950.wordpress.com/2012/11/28/%D1%83%D0%BC%D1%80%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B1%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%9B-%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0-%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0003281 УРУЧЕЊЕ СВЕТСКЕПРАВОСЛАВНЕ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА
https://m950.wordpress.com/2012/10/31/%D1%83%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B5/

ЛеЗ 0003282 КУЛА НЕБОЈША / Драган Јацановић*. – Д. Костић у свом раду доноси веома исцрпну и детаљно анализирану усмену и писану грађу. Народна епика уверљиво локализује кулу Небојшу на место где се и сада налази. То показују песме Почетак буне на Дахије и Диоба Јакшића, која децидирано каже:
Дмитар узе доњи крај од града,
И Небојшу на Дунаву кулу.
Костић настанак ове песме ставља у крај 18. и почетак 19. века, иако за то нема ваљане аргументе. Он сам каже да су Јакшићи “ личности заиста историјске с краја 15. века” (Костић, 5). Нема историјских потврда да Београдом у време Турске доминације , током више од 200 година господари српска властела. Браћа Јакшићи су митске личности српског националног епа, које немају никакву историјску основу. С. Кољевић је убедљиво доказао да су јунаци српског епа, попут Марка Краљевића, Старине Новака и других, само номинално историјске личности, а да се у суштини ради о митским херојима. А. Лома је још уверљивије доказао да сам Кнез Лазар и цео косовски мит са својим јунацима представља митолошку матрицу старију неколико хиљада година од историјског боја на Косову 1389. године
https://m950.wordpress.com/2012/10/31/kula-nebojsa-dragan-jacanovic/

ЛеЗ 0003283 МОЛИТВА БЕЛАТУКАДРУЗА. – ….Путеви су зарасли травом, шуме су прогутале гробља и безбројне прагове салаша. Кућа чека да кресне огњило о кремен, варницу и ватру која ће запалити огромни отпад, сеоски , градски, свачији и ничији. Јер Кућа и све около ње је претворено у највећи отпад на коме буја татула и штирак, бурјан, зова, леска, маховина… Много је неокресаних дрвета, разгранатих. Много је црепова склоних паду… Ко буде запалио тај крш и отпад, уживаће као онај лудак Нерон у пожару Рима…
Не,плакаће због величанственог пожара.
Кућа већ гори!
И све што је у кући, осим Жезла и Круне, јер су од гвожђа.
Боже, учини немогуће и прослави име своје, некÄ лију пљускови светлости, хиљадугодишњи пљускови!
И Бог посла пљускове,
и указаше се брежуљци пепела, пепела,
и Жезло и Круна, прекаљени.
Ево, долази Домаћин, само што није стигао
да сагорелу Кућу и окућницу нађубрену
пепелом засади лозом, која је одувек
рађала сочне гроздове и вино
које продужава, ако се пије умерено, век. https://m950.wordpress.com/2012/11/01/%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B0/
ЛеЗ 0003284 57. Београдски Сајам књига… Знакови будућности
https://m950.wordpress.com/2012/10/19/57-beogradski-sajam-knjiga-znakovi-buducnosti/

ЛеЗ 0003285 Уз Писмо подршке „Службеном гласнику“
https://m950.wordpress.com/2012/10/08/%D1%83%D0%B7-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%B5-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83/

ЛеЗ 0003286 Поетичка екцплицитност … о књизи „Кукавичлук“ А. Лукића / Шајтинац. – АНТИ МЕТОДОЛОШКИ ГРАФИТ О КЊИЗИ АЛЕКСАНДРА ЛУКИЋА КУКАВИЋЛУК
Поетичка експлицитност,изговарање и озвучавање „садржајне мучнине”. Веризам као тврдња и квалификација која одзвања,одјекује чак и кад је Знак или грч,метафорично отето од успоравајуће реторике.Поезија неукроћене преосетљивости али и жестоких чулних узорака.Доказ да поезија није лирски афоризам али ни клозетски графит,триповање и реповање али ни трбузборачка и мумлајућа самодовољност.
Доказ да је поезија ИЗНАД. Без обзира како то ко схватао или не
https://m950.wordpress.com/2012/09/13/poeticka-ekcplicitnost-o-knjizi-kukavicluk-a-lukica-sajtinac/

ЛеЗ 0003287 ФОНД ЗАКОПАНОГ БЛАГА. – КЊИЖЕВНИ КАЛЕНДАР (2000)
Крај априла 2000. године.
Има једна Бодлерова мисао; прочитао сам је давно, али ми је тек синоћ њен смисао постао јасан :
„Склоност ка стваралачкој усредсређености би, у зрела човека, требало да потисне склоност ка саморасипању“.
Среда, 26. април 2000. године, око 10 : 30 ч. Претходне ноћи је подметнут експлозив у стамбеној згради на Цераку. Ноћас је изрешетан директор ЈАТ – а. Јуче сам прочитао у „Политици“ образложења чланова жирија, приликом доделе књ. награде „Бранко Ћопић“ Н. Тадићу, М. Пантићу, Данилову – Светозара Кољевић и Антонија Исаковића. Сачувај ме , Боже, таквих похвала. Г – дин Св. Кољевић – „мирођија у свакој чорби“. Врхунски и неизбежни специјалиста за доделу књиж. награда: „Витал“, „Бранко Ћопић“, НИН, етц.
Српском књижевношћу и културом влада духовни гангстерај и књижевна лаж. ..
https://m950.wordpress.com/2012/09/01/%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B4-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0/

ЛеЗ 0003288 У БЕСКРАЈ ПОРИНУТ / Да­вид КЕЦ­МАН ДА­КО

ЛеЗ 0003289 Крај романа „Велика испраћуша“ Александра Лукића . –

ЛеЗ 0003290 ЧУДЕСНА МОЋ УМЕТНОСТИ КАО ПОТВРДЕ ЧУДА ЖИВОТА / Милица Јефтимијевић Лилић. – (Милисав Миленковић, Болест брестова, роман – фантазија у приповестима бајкама и записима, „Прометеј“, 2008). – Уметност као моћ, ореол над животом, бујање духовности, силина уобразиље способне да понови чудо живота, ону снагу која се саздаје у судару страсти и смрти, да сазда нови свеобухватни живот који опија сугестивношћу и заводљивошћу испричаног јесте први утисак над прочитаном књигом Болест брестова, Милисава Миленковића. Стапање прозног текста и поетског заноса, стварног живота и проживљене уметности, патње и вере у смисао прегалачког ношења са авантуром живљења и стварања. Гаврило Габријел Лугомирски је у истој мери стваран колико је нестварна и Милена Павловић Барили

ЛеЗ 0003291 Ламент над Пешићем

ЛеЗ 0003292 ПОХВАЛА ВЕКУ УЖАСА / Мирољуб Милановић . – Над књигом есеја Ода XX веку Беле Хамваша. / Тешко је у двадесетом веку наћи мислиоца који је био у стању тако јасно, прецизно и блиставо да мискли и у често беизлазним животним условима изгради свој филозофски поглед на свет, упркос владајућем тоталитаризму и догми на којој се заснивао. Да уђе у срж социјалистичког друштвеног система и укаже на пукотине у којима се урушавао, пре свега по питању човекове слободе и животне истине. То могу само људи од интегритета и велике моралне и духовне снаге чија моћ уверења надилази тривијалност и приземност обичног живљења. Да погледају у очи веку који им је додељен и покажу какво му је лице. Бела Хамваш био је један од њих. https://m950.wordpress.com/2012/07/28/%D0%BF%D0%BE%D1%85%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D1%83-%D1%83%D0%B6%D0%B0%D1%81%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/
ЛеЗ 0003293 СТАЗЕ У ВАЗДУХУ / Мирослав Тодоровић
https://m950.wordpress.com/2012/05/10/%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B5-%D1%83-%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/

ЛеЗ 0003294 ЗБОРНИК ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА 2012

ЛеЗ 0003295 КУРГАН (појам). – Курган, којему назив долази од турске ријечи за гробни хумак, је назив за велике гробне хумке који су у прошлости били грађени у источној Европи и Азији.
Кургани припадају различитим епохама и различитим културама. Најстарији су подигнути у брончаном добу, а најмлађи у средњем вијеку. Редовито су прављени од земље, а некада уз подножје обзидани каменом. / Димензије кургана су различите. Висина им је од 0,5 до 20 м, а промјер од 3 до 100 м. / У њима се закапало на различите начине: у земљаној раки, у саркофазима или урнама. Неки од гробова су празни, неки пуни, а различити су и по количини и врсти гробних добара
https://m950.wordpress.com/2012/09/04/kurgan-pojam/

ЛеЗ 0003296 Нуклеарни ледоломац „Арктик“. – Вековима су многи морепловци покушавали да доплове до центра поларне капе планете, својеврсног „врха света“, али њихови покушаји су били неуспешни или су имали трагичан исход. Совјетски инжењери су схватили да је једина погонска сила која брод ледоломац може одвести кроз лед — нуклеарна. Експериментална пловидба новог брода на нуклеарни погон саграђеног 1975. и названог „Арктик“ постала је изводљива захваљујући претходним научним припремама и дугогодишњем проучавању арктичког леденог покривача. https://m950.wordpress.com/2012/08/31/%D0%BD%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%86-%D0%B0%D1%80%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BA/

ЛеЗ 0003297 Отварање досијеа: Тајне крију доушнике

ЛеЗ 0003298 Преминуо Ракитић

ЛеЗ 0003299 Националне пензије: Фаворити опет на провери

ЛеЗ 0003300 Из повести о трагедији Драме / Александар Лукић. – …. Без ус¬те¬за¬ња њу би смо мо¬гли про¬зва¬ти и Чу¬до¬твор¬ка – на¬ди¬мак од¬го¬ва¬ра под¬не¬бљу, око¬ли¬ни и уку¬си¬ма Дра¬ме, али и окол¬но¬сти да чи¬ни чу¬да. Ко јој до¬ђе по по¬моћ, от¬пи¬сан од по¬ро¬ди¬це и при¬ја¬те¬ља, а та¬квих је све ви¬ше, по¬сле при¬ме¬не све¬то¬бе¬ло¬ма¬гиј¬ског зна¬ња, вра¬ћа се ку¬ћи без бо¬ло¬ва. Нај¬ве¬ће чу¬до чи¬ни ње¬на ди¬пло¬ма¬ти¬ја, при¬ступ ко¬јим обич¬но успе¬ва да по¬ка¬же бо¬ле¬сним љу¬ди¬ма сву бе¬зна-чај¬ност са¬др¬жи¬не Ста¬рог и Но¬вог За¬ве¬та, Уста¬ва, Ма¬ни¬фе¬ста и Про¬гра¬ма овог све¬та, ко¬ји углав-ном слу¬же да по¬ро¬бе људ¬ски дух.
У кан¬це¬ла¬ри¬ји Управ¬ни¬ка мр¬твог на¬се¬ља, док на¬по¬љу бе¬сни олу¬ја и чи¬ни се на¬сту¬па по¬топ, при-пу¬сти¬ла је ме¬ђу но¬ге за¬кле¬тог не¬же¬њу, и он ју¬ри¬ша на њу, као не¬ка дру¬га же¬на, ки¬ди¬ше јер пу-но¬гла¬вац не мо¬же да му се диг¬не. Не¬до¬ста¬так му¬шке сна¬ге ко¬јом се вр¬ло че¬сто у од¬суд¬ним тре-ну¬ци¬ма при¬ро¬да му¬шком де¬лу чо¬ва¬чан¬ства ру¬га ле¬чи опет чу¬до. Да би мо¬гао да на¬пра¬ви ћу¬при¬ју од же¬не она узе по¬ку¬ње¬ног пу¬но¬глав¬ца у ру¬ку па¬жљи¬во као ка¬ши¬чи¬цу за уво и за¬пе стр¬пљи¬вим зна¬њем. До ма¬ло¬пре му¬шка сна¬га без ко¬ски¬це на¬брек¬ну и ус¬пра¬ви се као јар¬бол. Сме¬ла би се на¬пе¬та на сва¬кој пи¬ци при¬че¬сти¬ти!
Слич¬на до¬го¬дов¬шти¬на ни¬је ми¬мо¬и¬шла ни све¬моћ¬ног Сер¬ван¬те¬са, при¬пре¬мље¬ног да се омр¬си у гро¬бљан¬ској ка¬пе¬ли. Док је све и свја, агент по¬ли¬тич¬ке по¬ли¬ци¬је ки¬ди¬сао на њу, са не¬по¬слу-шним цр¬вуљ¬ком, има¬ла је вре¬ме¬на да по¬ђе са кр¬ча¬гом на во¬ду и да ми¬сли: „Ето, од ње¬га дрх¬ти це¬ла Дра¬ма; не тре¬ба му оп¬ту¬жба да хап¬си ко¬га хо¬ће и кад хо¬ће; има власт над не¬сет¬ним жи¬вим ство¬ром, и ето, очи у очи, у ме¬ту ис¬пред но¬са га¬ђа ћор¬ци¬ма, си¬лан и сла¬ван не мо¬же да по¬го¬ди ру¬пи¬цу на ро¬гу а нек¬мо¬ли ру¬пи¬цу на фру¬ли…“

 

ЛеЗ 0009457   

Advertisements