15

(Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

 

Мирослављево јеванђеље, детаљ

Мирослављево јеванђеље, детаљ

ЛеЗ 0000701,   Почетак и крај / Бела Тукадруз

ЛеЗ 0000702,   ЗАПИС ПОСЛЕ / Мирослав Тодоровић 

ЛеЗ 0000703, ОД ЗРНА ЛИСТ/ Соња Ковачевић 

ЛеЗ 0000704,   Две песме / Благоје Свркота

ЛеЗ 0000705,   РИМСКА ИСТОРИЈА / Александар Лукић 

ЛеЗ 0000706,   До новца кроз густо решето (На конкурсе које је Министарство културе расписало у 26 области приспела су 3.483 пројекта о којима су одлучивале петочлане комисије сачињене од представника установа културе, универзитета, научних институција, уметничких и новинарских удружења. Комисије су, наводи се у саопштењу Министарства, завршила рад у прописаном року, а одабраним институцијама и пројектима биће додељено 1,36 милијарди динара, што је готово 15 одсто више него прошле године. )

ЛеЗ 0000707,   ПОСЛЕ КИШЕ / Русија Маринковић 

ЛеЗ 0000708, Пут једног романа сасвим непознатог српског писца или о руској српској сарадњи (СРПСКИ роман „Завет хероја“ младог писца и новинара Славише Павловића постао је хит у Русији и заузео десето место на листи најпродаванијих књига у Московском дому књиге, највећој књижари у земљи. Павловићево дело, објављено у „Лагуни“ прошле године, доноси причу о једној српској породици током Великог рата: – Говорим о вредностима једне генерације; части, витештву, борби да се задата реч одржи, без обзира на цену. ….)

ЛеЗ 0000709,   „Заборављени анђели са Голије” (– Ради се о изузетно занимљивој теми, несвакидашњој обради и, сходно томе, и филму. Наиме, планина Голија оивичена је општинама Краљево, Рашка, Нови Пазар, Сјеница и Ивањица. Свих пет су солидно финансијски консолидоване и свих пет , макар делимично, користи природна богатства и природне лепоте једне од најлепших планина Србије, Балкана и овог дела Европе, али ниједна од ових општина не брине о становништву десетак села и заселака ове лепотице. Тако на планини постоји само једна школа, стара око сто година, тик поред самог гробља, која је често без струје јер је на целој планини струја слабог напона или је и нема. Нема ни апотеке, здравствене амбуланте, ветеринарске станице, а постоји једна једина продавница. До прве амбуланте људи морају да путују и по 40 и више километара – па ко издржи издржи. Посебна прича су деца која, заиста, личе на анђеле и до те школе путују од неколико до целих 25 километара. Минибусима, коњским саоницама, „томосима” и бар део пута пешице. Деца су озбиљна и смерна. Чим се врате из школе, где им на путу прете бројне опасности – од великих хладноћа и сметова до дивљих звери, одмах раде и помажу и у најтежим пословима. И увек су добронамерна и лепо расположена. Као прави анђели….)

ЛеЗ 0000710,   ПЕТ ПЕСАМА / Милица Краљ

ЛеЗ 0000711,   ЈЕДАН ПОЗНИ ПУТОПИС О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ / Славица ГАРОЊА РАДОВАНАЦ (Октобар 2009. године)

ЛеЗ 0000712, Последњи час за усмено наслеђе / Славица Гароња (Студија „Српско усмено поетско наслеђе Војне крајине у записима 18, 19. и 20. века” др Славице Гароња Радованац, доценткиње за усмену књижевност на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, појавила се недавно у издању издавачке куће „Чигоја штампа” из Београда. Овом студијом ауторка темељно представља значајну, а запостављену, фолклорну грађу Војне границе, предочавајући широку слику мотива српске народне лирске и лирско-епске поезије. Ослонивши се на мисао Иве Андрића „Сама реч крајина означава реч у свом првобитном значењу гранични, угрожен крај, врсту бедема и попришта осуђеног на ратнички живот, а глагол крајинити налазимо у народној песми у смислу бунити се. Закрајинило!”, а мотивисана и приликама у којима се нашао српски народ у Хрватској, ауторка је искористила можда и последњи тренутак да релевантни корпус српског усменог наслеђа са ових простора спаси од заборава…)

ЛеЗ 0000713,   IN MEMORIAM – проф. др Живомир Младеновић (1910-1911) / Славица Гароња 

ЛеЗ 0000714,   Поводом рукописа које никада нисам штампао…/   Бела Тукадруз (Нећу штампати никада у целини  позамашан рукопис дебеле књижурине – Пропаст ТИТОНИКА, написане током 1992. године, јер  „болује“ од обзирности, као и толике друге тобож важне књиге које су се бавиле темом де – титоизације. Тај рукопис и иначе нико не би објавио, онда када је написан, а ни неколико година доцније; није се могао појавити ни као пишчево издање, ни у самиздату; и завршиће, можда, као и његов јунак, на ђубришту историје, где му је изгледа најбоље место. Из тога рукописа ћу  истрзати најпикантније ствари, јер цитирати га у целини не да би било сулудо, већ и прилично себично и садистички и према евентуалном читаоцу и према накнадном приређивачу. (…) ЦРВЕНА ВОДЕНИЦА.ВОДЕНИЦА СМРТИ / / Мољковићев Подсетник. /  Кратка повест Страве / И мртвог, Вођу је, чувала, цензура, од песника. Чували су га Председници програмских савета, иза којих је стојала невидљива моћ у тами. Председник савета „Књижевне речи“ ….)

ЛеЗ 0000715,   ЧИТАЧ ТУЂИХ БАЈКИ / Шајтинац

ЛеЗ 0000716,   Хелен Сорагхан Двиер (Ирска) (песме)

ЛеЗ 0000717,   У Америци врше медицинске експерименте инспирисани Јозефом Гебелсом!

ЛеЗ 0000718,   ТАМО ДАЛЕКО / Добривој Вујин  

ЛеЗ 0000719,   Темштица као мали Колорадо (Пирот, Стара планина, Темска,)

ЛеЗ 0000720, АРКА МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА / Душан Стојковић

ЛеЗ 0000721, Роман Кисјов, Пламен Панчев (Бугарска поезија; Зборник Шумадијских метафора 2014)

ЛеЗ 0000722, ЛЕТОПИС ХРАМА ВОЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ ЖИВАН ПЕРИЋ (1875. – 1946.) Из рукописне заоставштине звишког деловође; препис, начињен ујесен 1975. године, по одобрењу једног од ондашњих његових живих унука , сада већ покојног Р. Перића – „Шмита“ // (…..) Од почетка парохију мишљеновачку сачињаваху села МИШЉЕНОВАЦ и МУСТАПИЋ. / Општина мишљеновачка имала је свој један празан плац ( некадашше пазариште, продато будзашто Рабровцима у прошлом веку – пијац средом) величине 1,75 хектара, на месту званом Старо гробље, на коме је било гробова и надгробног камења са источне стране села. На том месту уздиже се један шубарасти брежуљак, тако да се са његовог врха може видети цела долина, печком долином, све до Великог Градишта.
Подсећа на Мали Опленац. Са јужне стране види се и једна мала раван, изгледа да некада ту беше зграда нека. По народном предању, ту се створила нека црква за ноћ, прешла сама са места које се и данас зове Црквиште у Мали званој Бошњак…)

    ЛеЗ 0000723, Лист Мирослављевог Јаванђеља који недостаје … (ОРИГИНАЛНИ 166. лист Мирослављевог јеванђеља, који је у 19. веку истргнуто и однео са собом руски духовник Порфирије Успенски, први пут је у Србији! Овај драгоцени спис приказан је у Музеју Вука и Доситеја, у склопу изложбе „Путевима Мирослављевог јеванђеља“, која је отворена у недељу вече, а за посетиоце од 10. марта до 5. априла. Да страница која је недостајала први пут у историји буде у Београду заслужни су наше и руско министарство културе.- У овом догађају има много симболике. Недостајући лист никада није био ближи свом оригиналу – рекао је министар културе Иван Тасовац, отварајући изложбу…..)

ЛеЗ 0000724, Мито и корупција : Србија 

Мирослављево јеванђеље, детаљ

Мирослављево јеванђеље, детаљ

ЛеЗ 0000725, Ујдурме белосветских превараната (На интернет адресу ЗАВЕТИНА сваког месеца стигне по неколико чудних предлога, обавестења о томе, да су, наводно, Заветине добиле донацију, али да би је подигле треба да…Уосталом, погледајте сами два последња примера: Не наседајте, ако добијет и ви нешто слично!)

ЛеЗ 0000726, Фуснота уз „Шест Лазаревићевих Скерлића“ 

ЛеЗ 0000727, Бранка Петрић: Наши снови и „синови“ (КОМАД о „реалистичкој слици данашњег Београда и нарочито слабом васпитању наше омладине“, како је пре више од века најављена праизведба „Наших синова“ (1907) Војислава Јовановића Марамбоа у Народном позоришту, поново се премијерно нашао на истој сцени – у режији и адаптацији Тање Мандић Ригонат. На почетку прошлог столећа доживео је само два извођења, а на репертоар Југословенског драмског (режија Мирослав Беловић) доспео је средином шездесетих година. Глумица Бранка Петрић, у међувремену, исписала је пун професионални круг: те, 1966, играла је девојче Каравилку, сада баба Јовану. Баш ова улога, довела ју је први пут током дуге и богате каријере на сцену националног театра)

ЛеЗ 0000728, In medias res. (Редакција ч. Идентитет, преносећи ову вест у целини (овде се објављује само део), предлаже својим читаоцима, да се јаве што пре са својом ранг листом 5 најпознатијих положајника-уредника (како би рекао, да може с оне стране гроба, незаборавни Илија Мољковић). Најсмешније, најоригиналније ћемо објавити и наградити са 3 књиге по избору редакције. . Увођење „приватне литературе“…)

ЛеЗ 0000729, Српско-хрватско питање / Станислав Винавер 

ЛеЗ 0000730, Пред новим ратом / Винаверијана (Хрвати су пореклом Срби.То су били Срби који су се много хрвали па их прозваше Хрвати.После су Хрвати имали своје краљеве. Али то нису прави краљеви, већ лажни, на силу краљеви, назор краљеви (има и књига: „Назор, хрватски краљеви“). Хрвати су имали и своју културу. У колико је добра, она је српског порекла. )

ЛеЗ 0000731, Невероватна поквареност српског народа / Вина Вер (О овоме истоме предмету има и песма. Срби су огранак Хрвата који се вратио дивљаштву. Најбољи доказ да су Срби дивљаци јесте да не знају ни обична слова. На своме грбу: само слога Србина спасава, они су слово с два пута окренули натрашке. Некултурност им се види у том да им је највећи владар био нико и ништа, и тако се и звао: Немања. Сви су им владари били бедни, а од убогог Лазара створили су највећег. После је владао над њима турски цар Бајасит. Он и сад жари и пали по Србији јер Николи Пашићу име је Баја а он је увек сит: Баја сит. Из овога се види да је у Србији још увек Турска управа….)

ЛеЗ 0000732, Живео Интернет!* / Роберт Соле, Кониковић 

ЛеЗ 0000733, Светски новинари и наши наивни академици (Наши академици, духовно језгро наше, вође ‘’духовних академија’’ су ‘’изненадјени’’; ‘’наивно су веровали’’, ‘’ни у сну нису могли ово предвидети’’, ‘’запањени’’… То су они који су се подсмевали девизи ратно-мирнодопској: ‘’ништа нас не сме изнанадити’’ и : ‘’као да ће сто година бити мир и да ће сутра рат’’. Наравно, они су схватили девизу ‘’ништа нас не сме изненадити ‘’ у смислу да грабе: и паре, и станове, и титуле, и викендице, и специјализације на западу , и путовања, и симпозијуме, и публиковање радова књига… На крају и саму титулу академика. Били су и чланови КПЈ и СКЈ, и Комитета, и информатори Озне , Удбе, Суп-а… и гласно говорници запада, ‘’држачи микрофона’’, ‘’специјализанти запада’’ и борци за несврстаност и самоуправни социјализам наших боја… и писци књига о самоуправљању и уџбеника и , и, и … После су били ‘’борци за национално биће ‘’ ‘’небеског народа’’… , ‘’ демократске слободе…, за ‘’слободни свет’’…, за ‘’цивилизовану и културну Европу а не неке азијате Словене’’. Наизмишљали су се у својим интервјуима и биографијама да су били борци за српско национално биће и да су били прогањани и интимно пате што нису бар једном били у затвору. Али они тако причају да су увек успевали да прејебу глупу самоуправну несврстану бирократију. Истог дана када су бомбе почеле (многи су их дозивали), сада говоре супротно. – Миодраг Мркић:Поноћни ПОНОЋНИ САМОПРОТЕСНИК. 76 стр. А4 формат. Цитат са стр. 7-8.Овде се рукопис објављује према публикованој дигиталној верзији : Мркић, Миодраг – аутор : Дела [Електронски извор] / И рукописи који се први пут објављују. Зона преливања : дела српских, руских и румунскихписаца 2. електронско изд. : Београд : Заветине Плус ултра : ВалтазарПревалез, 2003 : 1 електронски оптички диск (ЦД-РОМ)

ЛеЗ 0000734, Винавер по Зорану Мишићу / Бела Тукадруз 

ЛеЗ 0000735, Рехабилитација Илије Мољковића?Или…? (1933-1999), Превртање у гробу, Случај Студент (…Много споро се креће овде, све. Преврћеш ли се, о, Илија, у гробу?!)

ЛеЗ 0000736, За кога гласам ? / Ђорђе Кониковић (Парламентарни избори у Србији, 11 маја 2008(за 250 посланика у Народну Скупстину) – Лако је било пре 20 година, само једна партија. / А данас, 22 листе : 1 – За европску Србију – Борис Тадиц 2 – Либерално демократска партија – Цедомир Јовановиц 3 – Демократска Странка Србије (ДСС) – Нова Србија – Војислав Костуница 4 – Српска радикална странка (СРС) – Др Војислав Сесељ 5 – Социјалистицка партија Србије (СПС) – Партија уједињених пензионераСрбије (ПУПС) – Јединствена Србија (ЈС) 6 – Босњацка листа за европски Сандзак – Др Сулејман Угљанин 7 – Мадјарска коалиција – Истван Пастор 8 – Реформистицка странка – Др Александар Висњиц 9 – Да се село пита – Народна сељацка странка – Маријан Ристицевиц10 – Покрет снага Србије – Богољуб Кариц11 – Градјанска иницијатива Горанаца – ГИГ12 – Уједињени Власи Србије – Др Предраг Баласевиц13 – Војводјанска партија – мр Игор Курјацки14 – Роми за Рома – Милос Паунковиц15 – Црногорска партија – Ненад Стевовиц16 – Унија Рома Србије – Др Рајко Дјуриц17 – Коалиција Албанаца Пресевске долине18 – Савез бацких Буњеваца – Мирко Бајиц19 – Покрет Моја Србија – Бранислав Лециц20 – Народни покрет за Србију – Милан Пароски21 – Патриотска странка дијаспоре – Зоран Милинковиц22 – Ромска партија – Срдјан Сајн Да смо саролик народ – сто је велико богатство – говоре 10 мањинских листа:Роми (3 листе), Буњевци, Албанци, Мадјари, Власи, Горани, Босњаци,Црногорци )

ЛеЗ 0000737, Београдско огледало (001) / Винавер (милисав каменорезац из ужичке
чаршије и мија павловић из космичке чаршије

ЛеЗ 0000738, Скупи избори (2008) – Ђорђе Кониковић (- 22 партије x 65 бирачких места = 1430 представника x 700 Е по особи =1 001 000 Е (естимација)

ЛеЗ 0000739, Забрањен улаз – Роберт Соле 

ЛеЗ 0000740, Љубомир Симовић под бомбама / Симовић Кониковић (Јулy 14, 2008 2:23 пм Шаљем вам 2 кратка пасуса из књиге Љубомира Симовица Гуске у магли (Дневник 24 март – 15 јун 1999), Бгд 2005, 199 страна. Допало ми се (и хтео бих да поделим са вама) шта писац види и белези у Београду под НАТО бомбама године 1999 Ђ. Кониковић)

ЛеЗ 0000741, Трагом једног морала : тројац Чудић, Богутовић, Краљ...(… Госпођа Миљана Краљ путује на одмор, сазнајем, приликом једног позива редакције културе „Вечерњих новости“. Опет чекање. / Крајем месеца, августа, 2008. године, у телефонском разговору, са Госпођом Краљ, уредница ми саопштава да је новинар Богутовић, опет отпутовао на одмор, те да јој се јавим првог септембра. То и чиним. / Првог септембра Госпођа Краљ, опет у телефонском разговору, константује да у мом тексту „Мушка менструација“ има реченица, које би требало „умити“ или одстранити, „реченице које ударају испод појаса“ (цитат Госпође Краљ), да би га објавила. Одговорио сам, да је то проблем који се тиче највише мог имена, и да ће се евентуални читаоци таквог текста смејати самом аутору.)

ЛеЗ 0000742, Thank you Oliver Stone!Good buy G.W. Bush! / Ђорђе Кониковић   

ЛеЗ 0000743, Миленко Веснић, посланик Краљевине Србије у Паризу.. / .Ђорђе КОНИКОВИЋ 

ЛеЗ 0000744, Уметност по укусу лобија / лични став (Грађа на тему: лобирање, интервју, организована глупост, тзв. културни додатак Новости, хаос….)

ЛеЗ 0000745, Чувени српски ПЕН центар, „Архипелаг“ алајбеговина, и др. – Одломак из чланка Игора Маројевића (… Као што Српском ПЕН-у не смета да унутар својих просторија смести једну приватну издавачку кућу. Ако си члан Српског ПЕН центра па одеш тамо, можеш да се изненадиш призором издавачке куће у међувремену инсталиране у Српском Пен-у. Уђе тако члан српског ПЕН-а у просторије Српског ПЕН-а и може да помисли: нисам знао да у Српском ПЕН-у постоји и „Архипелаг“. Падне му на памет да се на пример окрепи кафом, кад оно – није није у питању никакав бар „Архипелаг“ него издавачка кућа „Архипелаг“. Приватна издавачка кућа у једном ПЕН центру!…..)

ЛеЗ 0000746, Увод у досије: НИН-ова награда (001) (,Бем вам бога ушутканога, Илија Мољковић, Искључивање са покрићем људи сумњивих биографија, Спрдачина од наметачке награде – „Почетак НИН-ове награде , те најпрестижније награде за роман године објављен на српскохрватском (тада) језичком подручју, био је неславан , без изграђених критеријума, заправо под будним оком власти, а тако ће и наставити, углавном са падовима и понеким делом које је искупљује. То није тешко утврдити ако се погледа листа награђених романа у протеклих педесет година, соцреализам је био водећи књижевни правац и те униформисаности српска књижевност се тешко ослобађала ( ако се уопште сасвим и ослободила). Књижевна критика још спорије. Упркос превођеној, теоријској литератури. Заправо, превођено је и штампано оно што систему значајније није могло да нашкоди. / Први лауреат био је Добрица Ћосић са романом «Корени». те исте 1954. године штампао је Иво Андрић «Поклету авлију» у «Матици српској» Сваком иоле упућенијем у кјнижевне ствари је јасно да се та два дела не могу поредити. «Проклета авлија» надмаша»Корене»и тематски идејно, а о уметничким својствима да и не говоримо. Андрићево дело домаша оне висине о којима је српска кјнижевност сањала два века, постајући симбол и знак. То ниједан жири не би могао ни смео да превиди , али НИН-ов из 1954. и могао је и смео.Зато «Проклете авлије» нема ни у избору најбољег романа друге половине двадесетог века. / Што лоше почне тако и иде док не изгуби сваки смисао. Ћосић је награђен још једном за роман «Деобе». Оскар Давичо три пута !Данас се његовог дела одричу и они који су га некад гласали. // Мирољуб Милановић : ПОЛА ВЕКА ЋУТАЊА. Један поглед на српску прозу друге половине двадесетог века. – Пожаревац, Едциција БРАНИЧЕВО, 2008. 125 стр. 21 цм. стр. 19 – 20)

ЛеЗ 0000747, Комесари, нови-стари / Сава Дамјанов (Грађа за превредновање, Изабрани чланак: „…Да ли делује анахроно ако данас, пред крај прве деценије 21. века, подсетим на Артура Кестлера који је још половином прошлог поделио интелектуалце на два основна типа: „јоги“ и „комесар“?! / Свакоме ко познаје савремену српску књижевну и културну сцену одговор је мање-више јасан, мада му не мора бити јасно да је у овом тексту поново реч о комесарима: заправо, био бих срећнији да је тема мога текста неки изузетни кестлеровски јоги којем пишем оду. А поново не зато што сам ја икада о томе писао (нисам!) него зато што су у прошлости о томе писали други; дакле, реч је о нашој готово традиционалној склоности да пре или касније припустимо у први план некакав књижевно-културни комесарски слој, који онда немилосрдно влада и управља том облашћу, као да је мала приватна фирма (наравно, има тога и другде, али овде говорим о српској сцени и њеним особеностима!). / Некада је та комесарска пракса била везана за академске кругове као центре моћи, па за комитете свих боја (и позиционе и опозиционе), најзад за кланове око издавача и часописа који су се изванредно прожимали са претходна два ентитета (та два су, пак, неком алхемијском формулом све више постајала један!): лепо је било то што су ствари биле јасне и једноставне, тј. увек сводљиве на неку идеолошку или идејно-естетску раван. Онда је наступило време одрицања од таквих недемократских начела, да би се успоставио један нови модус – по оној епској народној, „опет то али друкчије“ – у коме су елитна књижевност и култура постали својина неких наизглед отворених (а у ствари врло софистицирано затворених!) интелектуалних кружока, чији се пак заједнички именитељ никако не може дефинисати нечим дубљим од пуког прагматичног интереса….)

ЛеЗ 0000748, Стварносна проза и постмодерна / Мирољуб Милановић (Одабрани чланак, Реална књижевна критика)

Мирослављево јеванђеље, детаљ

Мирослављево јеванђеље, детаљ

ЛеЗ 0000749, Српска транзиција у Сврачијој јарузи / Стравично сведочанство данашњице (Сад пацова да извадите из канализације, био би бољи него ја – каже онемоћали кожар Станоје Виријевић који је, после 40 година и шест месеци рада у „мокром погону” крагујевачког „Партизана”, остао без права на пензију )

ЛеЗ 0000750, Тотално / Роберт Соле

ЛеЗ 0009386    

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s