47

(Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0002351, (Салаши СЕВЕРАЦА) Библија није мртва књига, нешто што је чврсто постављено. Она је колективно дело које се развија као дете, као дрво са својим гранама и цветовима који расту – каже аутор Дидје Декоан, добитник Гонкурове награде и актуелни генерални секретар Академије Гонкур, писац и сценариста, Декоан у овом делу покушава да, како каже, људе растерети страха од најпревођеније и најобјављиваније књиге на свету

ЛеЗ 0002352, (СВЕТИОНИК) ДОБИТНИЦИ ПРИЗНАЊА „СРПСКЕ ДУХОВНЕ АКАДЕМИЈЕ“ ЗА 2015. ГОДИНУ (Од нашег сталног дописника из ПараћинаОДЛУКA ЖИРИЈА О ДОБИТНИЦИМА НАГРАДА СРПСКЕ ДУХОВНЕ АКАДЕМИЈЕ ИЗ ПАРАЋИНА ЗА 2015. ГОДИНУ. –    Највише признање РАВАНИЧАНИН, за трајан допринос српској књижевности, духовности, култури и националној баштини – односно награду за животно дело – добили су: Мирослав Лукић алијас Бела Тукадруз, књижевник из Београда;  проф. др Драгомир С.  Радовановић, књижевник из Лесковца и  Борислав Радосављевић, књижевник из Јагодине…)

ЛеЗ 0002353, (РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ)  О СРПСКОЈ ДУХОВНОЈ АКАДЕМИЈИ.    Поглед уназад: током протеклих једанаест лета постојања….  Видети  више:  Део духовног и културног наслеђа Параћина и околине

ЛеЗ 0002354, (Moesia Superior)   УЗ ПАНОНСКИ ЈУБИЛЕЈ – МИЛЕНИЈУМ АПАТИНА 1011-2011 / Зоран M. Мандић

ЛеЗ 0002355, (ПРОПАДАЊЕ ОБНОВА)   ВЕЛИКИ КОРАК ЗА СРБИЈУ И СРПСКИ НАРОД  (ВИШЕ сам се плашио за наш суд и домаћу правду него за Божју правду и судбину Ђенерала Михаиловића. Зато је ова одлука мали корак за правду уопште, а велики за Србију, српски народ и српско правосуђе. ) Најважнији догађај на паради у Москви је што је цео свет видео да се после 70 година, на Дан победе, министар одбране Русије – прекрстио! /  Најважнији догађај за нас и нашу будућност је што се суд 2015. године усудио да укине једну пресуду којом није пресуђено Дражи Михаиловићу, једном од најславнијих војсковођа антихитлеровске коалиције, него суду који је лишио части војску која се борила за Краља и Отаџбину и парламентарну демократију и тако српском народу одузео радост слободе)

ЛеЗ 0002356, (СУЗОВЦИ) ЛИСТОВИ НА ВЕТРУ / Мирослав Тодоровић  (…. 22. март 2015. / Мирославе !//  Није, а кад ће !!! / Кад разређена стања личних Планкеона, а именом ГРАДСКИ ОЦИ-дају лову. / Видиш да је у Србији све стало сем лагања, па је тако Свуда. / Мислим да ће тендер бити објављен средином априла, али за сада нисам више сигуран и које године…можда 2017. кад ће нам одједном толико постати добро, да ће то бити просто неиздржљиво…стандард, срећа и тако то… / краљ Иби коначно и очито јаше Росинанту, а свукуд уоколо ветрењаче млате крилима по ветру као гротескни зракомлати склони паду…)

ЛеЗ 0002357, (СУДБИНА) Из „Посланица“ / Драган Борисављевић  ( ПОСЛАНИЦА РАКИ ДРАИНЦУ //  Шумни дани као беле брезе /   Светлим мајем трепере већ давно / Наше таме нигде нема / Свуд где смо били помрле су језе / И реч пукла јавно//  А лирски сан са Океаније / У старом крчагу дрема / Враћамо се стално стално / Пред нашу кућу тихо све раније / Још док небо гори

ЛеЗ 0002358, (Библиотека ЗАВЕТИНЕ, 2)   ПОСЛАНИЦЕ /Драган Борисављевић ( ПОСЛАНИЦА ЈЕФИМИЈИ)

ЛеЗ 0002359, (Др Батуран: часопис „Људи говоре“) За сто педесет година хрватско-ватиканског југословенства, 50 комунистичког југословенства и титоизма до данас (са поунутрашњеним хрватским становиштем) Срби су расрбљени, српска култура идеологизована и срозана на кич, јавна свест у Србији партијска. Срби одано и данас у свему полазе са туђег становишта, без икаквог српског културног плана…. – Прочитајте на сајту часописа ”Људи говоре” нове чланке и 14. наставак значајног аналитичког текста: Бела Тукадруз
УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА (14)

ЛеЗ 0002360, Григорије је некоме био кост у грлу … (ПОСЛЕДЊИ предратни председник Српског ПЕН клуба, писац низа занимљивих и релевантних књига и путописа, Григорије Божовић, убијен је почетком јануара 1945, највероватније у комунистичком затвору у Ђушиној улици. Истога дана у новинама је осванула „пресуда“ Војног суда, у којој је, између осталог, образложено да је књижевник осуђен на казну смрти „због тога што је у време народног устанка у Црној Гори и Санџаку против фашистичко-италијанског окупатора стао на страну окупатора пружајући му моралну помоћ оснивањем Националног одбора у Пљевљима“. / Божовићу је стављено на душу и што је „уређивао издајнички лист ‘Пљеваљски Весник’ који су финансирале италијанске војне власти, а у којем је он писао уводне чланке у духу непријатељске пропаганде против народног устанка а за ред и мир под окриљем италијанског окупатора…“ / Божовић, кога су називали косовски Иво Андрић, само је један од књижевника који су завршили пред стрељачким стројем у првим данима устоличења комунистичке власти. )

ЛеЗ 0002361, „Будућност припада онима који се најдаље и најдуже сећају прошлости“. / Војислав Михаиловић (…. Ђенерал Михаиловић је на судску рехабилитацију морао да чека седам деценија. / Исто толико морала је да чека и Србија, која је цела утамничена кад и њен најодликованији официр. / Моја породица и ја чекали смо читав живот да се са нашег презимена скине срамни жиг издајника, ратног злочинца и сарадника окупатора. / Као што су на то чекали и безбројни, а после рата дискриминисани потомци Дражиних сабораца и симпатизера у Србији и у српским земљама. / Чекала је и Дражина безгробна војска. / О исправљању велике историјске неправде сањала је милионска српска емиграција )

ЛеЗ 0002362, ОДЈЕК / Александар Лукић (Мрак долази свечан и заузима празна места, / горила одреда ломи кичму лепом доживљају / о представи данашњег дана. Облици губе смисао – / стврдњавају по неписаном рецепту у свеобухватну / неухватљиву коцку. До малопре песак вејач / постаје клоца хладног камена у друштву / црног монолита. Мрак мутан од рођења / сједињује неспојиво. // Не мари за прошлим даном. / Минуће какав год био / попут локалног воза кроз тунел прокопан у стени /

ЛеЗ 0002363, Библиотека САНу (Књиге из личне библиотеке Вука Стефановића Караџића и једини примерак Регуламента Марије Терезије штампан црквеном ћирилицом само су неки од „куриозитета“ који се могу наћи у Библиотеци САНУ. / На полицама Библиотеке, која је за око 170 година постојања стекла велико књижно богатство, данас се налази 1,3 милиона различитих публикација, а раритети у овој установи нису никаква реткост. 7 Библиотека је раније била намења само академицима, који данас имају своју читаоницу издвојену од „обичне“, на чијим је вратима истакнуто упозорење члановима да ће уколико им зазвони телефон остати без чланске карте.)

ЛеЗ 0002364, (Дневник) Расељени Срби   (Сваки двадесети становник наше земље живи и ради у иностранству, а статистика која бројевима слика „бисере расуте по целом свету” сведочи да 313.411 становника Србије живи чак у 159 земаља света. Највећи број емиграната из Србије – чак 70.488 особа – живи и ради у Аустрији. Немачка је друга обећана земља за наше сународнике и у њој живи 55.999 становника Србије, а за њом следи Швајцарска у којој се населило 41.008 „наших”, Италија у којој живи 23.340 особа из Србије и Француска у којој је настањен 20.231 наш бивши суграђанин.)

ЛеЗ 0002365, ДВАПУТ ПОДВУЧЕНО / Бела Тукадуз НАКРИВЉЕНИ РЕД КЛАСИКА. – Власници изд. предузећа Нова школа одлучили су да покрену нову едицију Најбољи друг (Књига је најбољи друг), као поклон-књигу часописа НАЈ, и понудили су ми да будем уредник те едиције. Зашто су понудили баш мени?Можда их је привукао формат часописа који сам у то време издавао?Припреме за покретање едиције трајале су током лета 2005. године. У септембру исте године уз београдски часопис НАЈ бр. 31 била је одштампана и прва поклон-књига, књига првог кола.Тако је почело.
Објављена су два кола, тј. девет наслова током школске 2005/6.Текстови, писани као нека врста предговора или поговора књигама које су публиковане у едицији Најбољи друг овде се прештампавају, уз извесне напомене, накнадне и неизбежне. / Крајем августа 2006. – Штампано у књ. Мирослав Лукић: КУЛТ НЕМОГУЋЕГ АЛХЕМИЧАРА, Београд, Заветине, 2006-2007,  стр.  107; књ. 21, Сабрана дела МЛ., Вечити чудесни коренови.

ЛеЗ 0002366, (ВЕТАР ИЗ НЕОЧЕКИВАНОГ ПРАВЦА )   Књижевна елита, иронија и лаж (најкраћи могући увод) / Бела Тукадруз (Шта је књижевна елита?1 / Одговорити на ова питања искрено и истинито, значи заронити у суштинско питање српске културе и поезије 20. века, српског друштва у целини. Да ли је српска душа имала свој Рај и где је он? / У књижевности авангардних песника, и њихових наследника? / У поезији Марка Ристића, Александра Вуча, Оскара Давича, Душана Матића, Васка Попе, Миодрага Павловића, Стевана Раичковића, Ивана Лалића? У романима Добрице Ћосића, Михаила Лалића? (…) / Не. То је књижевност – најгрубље али и најтачније речено – „комунистичког раја“. )

ЛеЗ 0002367, (СТООКЕ НОВИНЕ ) На лицу места, Клина, Косово (….- Боље да се нисмо ни враћали. Убили су нам вољу и за животом. Ето видите колику су нам кућу срушили. И нама и рођаку којем су убили сина, а он од туге у расељништву умро – прича Смиљка Шмигић. / Док прича, Смиљка плаче. Највише жали јер јој унучићи не долазе. )

ЛеЗ 0002368, (ДВАПУТ ПОДВУЧЕНО) После „конверзије“ (У ВРЕМЕ „перестројке“, војна индустрија СССР-а трансформисала се у цивилну, а фабрике које су производиле балистичке ракете почеле су да праве шерпе. Тај процес Михаил Горбачов звао је „конверзија“, како носи назив и изложба фотографија руског уметника Илмара, коју после московске, одржане у парку уметности „Музеон“, могу да виде и посетиоци београдске „Уличне галерије“.  / Овај уметнички пројекат настао је недалеко од Москве, у граду који је током хладног рата био „забрањен“. Ту се налазило средиште нукеларне одбране некадашње велесиле. После „конверзије“ град је подељен у два дела. Војни је остао иза гвоздене завесе, а цивилни полако – одумире.  )

ЛеЗ 0002369, (ФЛОРА ДЕ ЛА МУНЋЕ) ДУБОКА ПЕСМА НЕМОГУЋЕ ЉУБАВИ (одломак) / Б. Тукадруз

ЛеЗ 0002370, Meta Kušar in Stanislava Repar: DVE PESNICI – DVE TAKTIRKIJAVNI SKLAD RS ZA KULTURNE DEJAVNOSTI • OBMOČNA IZPOSTAVA MARIBOR •ZVEZA KULTURNIH DRUŠTEV MARIBOR • KD MARIBORSKA LITERARNA DRUŽBA • Vabimo vas na literarni večer  Meta Kušar in Stanislava Repar: DVE PESNICI – DVE TAKTIRKI v torek, 26. maja  2015, ob 18. uri v Literarni hiši Maribor, Vojašniška ulica 12 v Mariboru.

ЛеЗ 0002371, Književna Rijeka Broj 1-2, godište XX. PROLJEĆE-LJETO 2015. Gl. urednik  Igor Žic igor@ppmhp.hr Rijeka, Korzo 28/ II , ISSN:1331-0607

ЛеЗ 0002372, (БАШ ЧВОР)   ДНЕВНИК ПЕСНИКА ДУШАНА КАПЕТАНОВИЋА ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА (На страницама старих листова и часописа током XIX и прве поло- вине XX века често се срећемо са именима ранопреминулих српских песника, прозних и драмских писаца, преводилаца и других заборавље- них трудбеника на пољима културе, просвете, науке и уметности. Један од младих, талентованих српских песника био је и Душан Капетановић (Београд, 1881 – 1915), великошколац, апсолвент Техничког факултета у Београду, који се бавио писањем и препевавањем песама. Мало је оригиналних песама од њега објављено, али су значајни препеви двеју радничких песама, које су написане да би се певале на радничким састанцима, зборовима и демонстрацијама пре Првог светског рата….)

ЛеЗ 0002373, ДИГИТАЛНА ПРОДУКЦИЈА „ЗАВЕТИНА“ Дигитална продукција „Заветина“, настала последњих двадесетак година, броји преко 400 појединачних наслова, књига и часописа. / Књиге или часописи утиснути на ЦД моћи ће почев од јуна месеца 2015. да се поручују по веома популарним и промотивним ценама, чак и књига које су својевремено штампане као папирна издања у само педесетак примерака. 7 За праве библиофиле то ће бити прилика, без обзира да ли они живе у Србији, Европи или ма где у свету, да дођу до веома ретких издања „Заветина“, по веома прихватљивим ценама. Тренутно могу да се, поред Сабраних дела М. Лукића и Александра Лукића, поруче и ови наслови….

ЛеЗ 0002374, (Светионик) ПРОГРАМ ДОДЕЛЕ КЊИЖЕВНИХ НАГРАДА СРПСКЕ ДУХОВНЕ АКАДЕМИЈЕ У ПАРАЋИНУ, У ПЕТАК, 29. МАЈА 2015. ГОДИНЕ (од нашег сталног дописника)

ЛеЗ 0002375, Духовна поезија – 17. век: Песник из Трговишта и Кипријан Старији (Рачанин) Песник из Трговишта (XVII век)

ДОБРО РЕЧЕ НЕКАД ПЛАТОНСКА НАУКА

Означити што хоће (рећи) име ово Јелена,

у души мојој узисках и би обретена:

која у Грка елеос каже се милост.

Добро рече некад Платонска хитрост (наука),

давање имена не може по вољи бити,

по природи ствари сказање носити.

Види како се сагласно спаја:

Јелена са елеос, њој бива,

милост сада тракијским свим црквама толика,

успомена њена бесмртна због њих и велика.

 

ЛеЗ 0002376, Сачувани фрагменти из једног документарног романа у стиховима / Бела Тукадруз

…….

Досада је занимање господе и богатих.

И прецветалих лепотица. Паланке су гнезда

У којима се кокошке из досаде легу два пута

брже од Обичних кокошака. Па ипак није у

њима тако досадно Као што тврде, јер с

времена на време гостује циркус

„Фермен Пуцко“, љубоморни муж устрели

Љубавника своје вољене жене, или у берби

вргања Поскок и шарка пецну неопрезне.

Пијац крајем недеље и три вашара током

пролећа, лета и јесени, и заветина,

могли би да буду изазовни за будућег писца,

За оног што може да опише све што види

И што уме да изрази све што осети.

ЛеЗ 0002377, (ЗМИЈА БЕЛА КАО СНЕГ)   Јелена Шаулић Бојовић

Школовала се за учитељицу, али историјске прилике су је учиниле ратницом. Желела је да учи ђаке, не слутећи да ће уместо креде држати пушку и бацати бомбе. Да је живела другачије и у неком другом добу, можда би јој струка подигла споменик. Овако јој је, на Пљеваљском градском гробљу, споменик подигло Удружење ратника и поштовалаца ратова 1912-1918. Јер, то је својим деловањем заслужила Јелена Шаулић Бојовић – неустрашива хероина Првог светског рата, која је сасвим сигурно задужила отаџбину

ЛеЗ 0002378, Сарадња комуниста и усташа вешто скривана / Слободан Личанин

ЛеЗ 0002379, (САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ српска наспрам неба и насупрот ветра и двоглави Бела Тукадруз) Зидање Скадра / Светислав Стефановић (  = извор: Светислав Стефановић БУНТОВНЕ ПЕСМЕ Приредио Предраг Пузић АРТАС, Нови Сад, 2005. Штампање књиге омогућено је средствима из фонда Антона Стефановића)

ЛеЗ 0002380, Ален Капон, књижевни преводилац са српског, енглеског и руског језика... (…. Представити мању књижевност на једном светском језику никада није било лако. Како сте француским издавачима предлагали српске књиге, да ли је у неком периоду то било посебно тешко, и како је сада објавити у Француској на пример књигу „Кућа сећања и заборава”, Филипа Давида, коју сте управо превели на француски?)

ЛеЗ 0002381, Комунистима се никако нису свиђали анђели те их прекречише Испод белог креча таванице свечане сале панчевачког Народног музеја после седам деценија указали су се цветни мотиви, венци, крилати коњи, анђели…

ЛеЗ 0002382, (СРБИЈА У ОГЛЕДАЛУ) СРБИЈА У ДУБОКИМ ВОДАМА – нова књига Зорана М. Мандића ускоро излази из штампе у издању „Заветина“ 

ЛеЗ 0002383, (СВЕТИОНИК) Повод: признања „Српске духовне академије“ (Параћин 2015) – Драги Пријатељи, уз срдачне поздраве и неколико пропратних речи у прилогу срдачно вас поздрављам. Жао ми је што  све дуже није трајало, јер прилике су такве да нам се и овакви сусрети проређују. То ми између нас можемо, и морамо,  да уредимо. / Уз најбоље жеље, из неке личне гужве, уз ове фотографије, ваш брат-ски МирОСлав

ЛеЗ 0002384, (КВОЧКА) РЕВИЗИЈА историје Другог светског рата у Србији почела је када је коалиција „Заједно“ преузела власт у Београду 1997. године. Тада је скинута петокрака са Старог двора и тада су одузете улице Иви Лоли Рибару, Ивану Милутиновићу и Сави Ковачевићу. Људима који су најсветлији примери антифашизма у Европи и за које никакве грехе комунистичког режима не можеш да вежеш јер су погинули пре краја рата. То почиње у крилу власти коју чине, да не спомињем мртве, Вук Драшковић и Весна Пешић.

ЛеЗ 0002385, (Едиција З) Мештани Вуковића, литијом и народним весељем прославили сеоску Малу заветину . Мештани насеља Вуковић у општини Кучево прославили су ,,Малу заветину’’ која се већ дуго година слави у први четвртак после Спасовдана. Тако је било и овај пут када је одржана литија у којој су очествовали ученици нижих разреда , мештани, представници Локалне самоуправе Кучево и многобројни гости. / -Као и сваке године на први четвртак после духова окупили смо се на малој заветини у селу Вуковић чији су мештани сложни и ја им одајем признање. Овде смо да прославимо овај догађај и одржимо литију и Црква Светог Вазнесења Господњег из Мишљеновца која духовно покрива ово насеље ће и наредних година поштовати обичаје, веру и традицију ових дивних и сложних људи. Ово је велики празник за ове сложне мештане који је обележен литијом у којој је учествовао велики број верника, ученика и грађана. Ово је и прилика да се помолимо за здравље, срећу и успех овог села и свих његових мештана. Слична је и ситуацији и у осталим насељима црквене општине Мишљеновац. …

ЛеЗ 0002386, (КВОЧКА) На сопственим снагама и вредностима / Светислав Стефановић (Време, 23. 07. 1940.)   Александар Стамболијски био је први који је на Балкану, још 1917. год., дакле давно пре фашизма и национал-социјализма, писао о сталешкој држави као новој и будућој, која треба да замени дотрајали систем партијског парламентаризма и парламентарне демократије. / Према томе, ако се данас поново поставља питање једне нове организације наше државе, ми заиста нисмо ти који смо упућени да копирамо стране западне моделе пошто имамо својих ближих и сроднијих узора. Да и не спомињемо нашег Светозара Марковића, кога већ толико често спомињемо, и који је прихватио не само револуционарну улогу Србије на блиском истоку и међу балканским Словенима, него је визионарно сагледао и револуционарни значај српске задруге у стварању српске државе и у формирању будуће балканске федерације, како је он једино исправно схватио проблем уједињења Јужних Словена. / Концепција корпоративне државе Мусолинијевог фашизма и Хитлеровог национал-социјализма биле су тада још сањарије и утопије, и код нас је писано и говорено о њима као о фантазијама, да не употребимо оштрије изразе тако олако употребљаване. Догме о класној борби и политичкој демократији постале су код нас синоними свега напредног, и све што је говорило о сарадњи свих класа у оквиру једне моћне државе реда и организације оглашено је за револуционарно и достојно презрења. Но да парадокс буде још већи и чуднији,  дојучерашњи слепи обожаваоци западних демократија, које ни мало није бунило што су те концепције сасвим стране, нити им је сметало да их што верније копиране пресаде к нама, сад када су се те концепције неповратно срушиле као преживеле и мртве пред навалом концепција фашистичких и национал-социјалистичких, почињу да се буне и приговарају када се поставља проблем унутрашње друштвене реорганизације, као да се иде за страним моделима и копира нешто што је нама туђе…

ЛеЗ 0002387, БРАНИСЛАВ ПЕТРОВИЋ (1937 – 2002), БЕЛА АХМАДУЛИНА (1937 – 2010), МИЛОРАД ЂУРИЋ (1937 – 2013), МИОДРАГ Д. ИГЊАТОВИЋ (1937),РАДОВАН ПАВЛОВСКИ (1937), БАРИ КАЛАХАН (1937)…. БРАНИСЛАВ ПЕТРОВИЋ (1937 – 2002)

СРЦЕ МОЈЕ

Срце моје галопирајуће

мој тркачки коњу

победниче на тркама

муњо моја интимна

славим те

 

Ватро моја поносна

давитељу гуја можданих

ти имаш властито срце

и мудрост изнад мудрости

срце моје

 

Срце моје вашарско

срце моје пливачко

срце моје учитељско

срце моје

ЛеЗ 0002388, Вест да су покојни Ђуро и Илинка Трифуновић из Хамилтона у Канади тестаментом оставили милион долара Институту за мајку и дете у Београду наишла је на опште одобравање, али и на чуђење и неверицу. Зар има оних који се из далеке Канаде сете да дарују док домаћи тајкуни и политичари који, можда, имају и више новца, мисле само на себе? Ко су ти људи, питају се многи и у Србији и у Онтарију јер, осим у широј породици Трифуновић, за ово доброчинство се доскоро није знало. / Ђуро и Илинка Трифуновић су у Канади живели од 1957. године. Ђуро се упокојио крајем 2011, а његова супруга с којом је у љубави живео више од 55 година пре скоро две године. Ђуро је отаџбину као млад четник напустио још 1945. Зато запрепашћује чињеница да је неко ко је отишао пре више од шест деценија из „старог краја“, како отаџбину назива тзв. стара емиграција, имао осећај и жељу да помогне, да остави нешто иза себе друштву и заједници где, заправо, никада није ни живео.

ЛеЗ 0002389, Академик др Каплан Буровић : Косово ће бити враћено Србији, убрзо

Балкан, а посебно Космет, ових дана је на ветрометини политичких препуцавања, употребе и злоупотребе историје, цркве, националног и националистичког повезивања крви и тла. Трагајући за истином, пут нас је довео до академика др Каплана Буровића, рођеног у Улцињу, чија је судбина вечитог дисидента права слика овог простора у овом времену. Сведочење познатог албанолога и балканолога, који већ више деценија живи у Женеви, уноси нове погледе на прошлост Балкана и Косова и Метохије. / О тврдњама неких Албанаца да су најстарији народ и да су илирског порекла, Буровић указује да ова теза, не само што није научно утемељена, већ су, напротив светски научници доказали да Албанци немају никакве везе са Илирима. / – Аустријски академици и универзитетски професори Густав Веиганд, Густав Мајер, Норберт Јокл, па и највећи албански научници Екрем Кабеј, Алекс Буда, председник Академије наука Албаније, Шабан Демирај, други председник Академије наука Албаније, не само да су признали да Албанци нису ни аутохтони, нити Илири, већ су то у својим научним студијама и доказали. Тако, Кабеј доказује да се албански језик формирао у данашњој Румунији, у шестом веку, и да су отуда Албанци стигли тек у десетом веку у област Мата, изнад Тиране. Одатле су се распрострли на све стране данашње Албаније, која је у то време била настањена претежно Србима. После турске окупације, ови ће Албанци прећи и данашње границе Албаније и ући у Србију, Македонију и Црну Гору – каже Буровић за Вечерње новости. …

ЛеЗ 0002390, (КВОЧКА) Народ звани квочка (1) …..СОКОБАЊСКИ Индијана Џонс ни по коју цену није желео да га сликамо. Ни отпозади, ни са стране, ни да се не види, ма никако! На крају смо се нагодили: уместо сликања, дао нам је мапе попа Мартина. – Дружина попа хајдука
Дијана Димитровска, 17.08.2008 Оцена:
5.00 (Гласова: 8)
МИТ и стварност у југоисточној Србији, тешко је раздвојити. Вековима живе складно као једно биће.
С колена на колено овде се преносе приче и тајне о скривеном благу које су хајдуци закопавали по планинским врлетима и пећинама. / У крајевима где су војевали хајдуци, баш уз царски и стамболски пут, сви знају за благо попа Мартина.
Овдашњи народ верује да се негде у врлетима баш близу њиховог места, било у Сокобањи, Нишу, Пироту, Књажевцу, Жагубици… крије ризница попа Мартина или која друга – хајдучка, пре свих, а онда и нека друга, античка.
На исто веровање наилази се и с оне стране границе, где наши суседи, ношени вером, трагају за златом попа хајдука

ЛеЗ 0002391, (РТАЊ) Манастир изронио из блата… (Сачекајте само да дам потпис студентима – замолио је Миодраг Кркобабић (1971) док смо се налазили испред редакције Политике. Овог, по приступу очито неформалног предавача, испоставиће се касније у разговору, и уметника који на исти такав начин – неконвенционално – аранжира своја дела, на корак од улаза у зграду заиста је чекало троје академаца. Њима и њиховим колегама на Високој школи ликовних и примењених уметности струковних студија у Београду преноси знања из области аудиовизуелних композиција. Неке од њих, настале у периоду од 2000. па до данас, изложио је у Легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, на поставци која траје до 8. јуна.   / Приче које је представио, осмишљене као амбијенталне поставке које се састоје од фото, аудио и видео материјала, испитују положај појединца у савременом друштву и процесе социјализације, индивидуализације и формирања личног идентитета који никада није трајан, већ је предмет континуираних промена. Како објашњава док разговарамо, на идентитет утиче систем у којем човек живи, политика која се у том систему води, али и маркетинг, који је све агресивнији. / Насловом изложбе „Ништа лично” аутор као да публику увлачи у самоанализу, наводи je да мисли и повезује наизглед супротстављене парадигме – приватно и јавно, локално и глобално, лично и опште. „Портрет непознатог човека с брадом”, „Лична карта” и „Некроспектива” неки су од радова чија је срж субверзивна, а уметнички поступак довитљив. / – Личне карте, умрлице, полицијске идентификационе фотографије, постери са потрагом за несталом особом, породичне фотографије… Све су то елементи мојих радова који асоцирају на идентитет, његове границе, могуће промене, манипулације. Желео сам да изазовем посматрача да обрати пажњу, осети можда чак и нелагоду, која иницира дубљу анализу онога што види – каже Кркобабић…

ЛеЗ 0002392, ШИЉАК – древна пирамида која зрачи (СВЕТИЛИШТЕ. – У кругу од десетак метара од места које мештани зову Светилиште, професор Ристовски забележио је врло бурно зрачење. На том месту, у подножју Ртња, постоје остаци некакве грађевине, очигледно из давних времена, али нико не зна какво је то здање било и од када датира. / Најмодернија, поликонттрастна интерферентна камера, којом је руковао професор Лјубо Ристовски, показала је потпуно запрепашћујуће резултате. Овај инструмент је направљен као начин да се региструју биоенергетска и електромагнетна зрачења која пријају људском организму. / – Снимци показују како врх Ртња – Шиљак, углавном упија енергију, док је место које мештани зову Светилиште, у подножју планине – углавном зрачи – објашњава др Лјубо Ристовски. – Надаље, геометрија ове планине је потпуно неочекивана, и сигуран сам да се на њој емитују енергије које су веома корисне за људско здравље. )

ЛеЗ 0002393, (Оно чему сам се вратио много година доцније) / Бела Тукадруз 

Белешке уз Случајни рукопис – / БЕЛО, ЦРНО, ЦРВЕНО // Глава XII

…Авлије се плаве од јоргована.

Авлије се беле од љиљана.

Овде бомбе не експлодирају,

Али измилеше чудне змије,

Као да су укрштене са „божјим кравицама“

(како овде зову даждевњаке).

Роса. Гукање гугутака.Роса до колена.

Јорговани. Расцветани. Али не миришу.

Онај глувонеми скупља пластику у џакове,

А један други српом жање коприве. И товари

У ручна колица. Пек надошао. Овде бомбе

Још не падају. У ливади замршена трава:

Прошли су берачи печурака. жута глицинија

Пред салашом. Из оближњег дисконта смех

Необуздан,женски. Масни изрази. Поезија

Овде ништа не може. А киша пада тако дуго

Да сам већ заборавио када је и започела,

вероватно

Још онда када смо побегли из Београда засутог

Бомбама?

ЛеЗ 0002394, МУЗЕЈ СПЉОШТЕНИХ ФИГУРА (Симеуна Ђака)

ВОДОРАВНИ СОЛИТЕР НА ТОЧКОВИМА,ПУН СИРОТИЊЕ

Срби као да пишу своју историју на снегу. Напада нови слој и прекрије им повест. Огреје сунце и све се истопи. Анаша историја није „чаша воде, кад се проспе да у земљу оде“, зар не? Не могу да схватим да су наши преци упраисторији могли целу ведску књижевност да држе у памети: „Махабхарату“, Рамајану“, веде и веданте, целу „Илијаду“ и „Одисеју“, преткосовки, косовски и покосовски еп наизуст знали, сви од петогодишњег детета до седогастарца, а данашњим Србима као да су свраке попиле мозак -сетно говори србски бард Симеон и жалосно клима главом. Као да смо постали дебили… / Не каже се дебили, него гдебили – трудим се да вратим нашем разговору почетну шаљиву ноту и  ноншаланцију. / Где били – да били – дебили – вештом игром речи Симеон   Ђак   ми   поново   доказује   да   ми   је   дорастао саговорник и да ме чак превазилази у каламбурима.

ЛеЗ 0002395, (ДВАПУТ ПОДВУЧЕНО) ЂУБРИШТЕ ВРЕМЕНА / Зоран М. Мандић

БЕЗ БРИГЕ, ЂУБРИШТЕ ВРЕМЕНА

Без бриге, ђубриште времена

Им своје споменике од

Мермера и свиле. Од фуснота.

Аутобиографија. Камењара

Обученог зеленом маховином

Ослободити се оклопа на брзину уз пут,

Искочити кроз прозор захукталог воза.

Имати смелости за кафкијанску огуљену

Кресту ускрслу посред темена. Одбацити

Оклоп

ЛеЗ 0002396, (КВОЧКА) ЂЕРЂЕЛИН (извод) (Приповеда се да је у месту Ђерђелину некада била варош, звана Ђерђелин. Та се варош простирала од запада ка истоку, од данашњег Ђерђелине до Грабовца, места у равници, где је некада било старо село Грабовац, или се варош простирала од данашње ђерђелинске до грабовачке чесме. Захватала је целу равниоцу Грабовац и страну данашњег Ђерђелина. Дућани су, како се прича, у тој вароши били толико чести, да је мачка могла по крововима прећи с краја на крај вароши. У Ђерђелини и данас има зиданих бунара за које кажу да су из тог времена. Затим, постоје зидине од некаква градића, које се једва познају. / У Грабовцу постоји нека развалина за коју се прича да је од бање, која је ту била. До бање је стара чесма а одмах до ње развалине за коју се држи да је од цркве. / Близу ове црквине је место Товарњача, где су се товариле и растоваривале камиле, које су доносиле робу граду Ђерђелину и односиле оно што је било за одношење. / У Ђерђелину и околини и данас се проналазе стари римски новци, старе мамузе, косе, мотике и друге гвоздене и бронзане ствари. Још народно предање каже да је из народних песама познати Ђерђелев Алија је био из овога града, као и да су овај град засновали Турци….)

ЛеЗ 0002397, (АГОНИЈА И АГОН) На југозападу Македоније пропада заборављена и оскрнављена капела наших страдалих предака. Тешко је закључити где су кости убијених Срба. Незапамћен масакр бугарских хорди 1916. Године

ЛеЗ 0002398, (БОРБА ПЕТЛОВА) „Матица Српска“ и коментари  Кад држава ћути, Матица зове добротворе. – владимир протић | 04/06/2015 01:24 Кад се „Летопис Матице српске“ отвори за полемику, отворен дијалог о важним питањима наше литературе, претплатићу се. У међувремену, снађите се сами јер сте својим конформизмом сами себе довели у ћорсокак.

ЛеЗ 0002399, (ФАДО) Шта мисли орао?… / Светислав Стефановић

Створен сам да летим кроз просторе плаве,

Бескрајно широке и бескрајно чисте,

А ове ме глупе и надуте главе

Приковаше овде да вечито исте

Прљавштине њине и безјаштва гледам,

Кажњен, не знам зашто, к’о мој друг ни један.

 

ЛеЗ 0002400,  Срђа по други пут међу Србима / Св. Басара

 

ЛеЗ 0009439 

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s