28

(Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0001351, Једна од тура: „Винатовача – Стража – Бук – Краку Урсули“

ЛеЗ 0001352, Дигитализован штампани број Треће Србије, 4-7-2003.  

Ч као чичак (лековит од корена до цвета)

Ч као чичак (лековит од корена до цвета)

ЛеЗ 0001353, Галерија ЗАВЕТИНА 

ЛеЗ 0001354, Утицајна културна иницијатива београдских ЗАВЕТИНА: У оквиру специјалних издања „Шумадијских метафора“, библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“ у Младеновцу је објавила 2003. године две књиге Моме Димића: Изабране песме и Одлазак у Неменикуће, Изабрани путописи. Обе је приредио приређивач Великог паликуће – Душан Стојковић. Велики паликућа окупља све песме Моме Димића објављене у периодици после појављивања последње Читуља (Сингидунум, Београд, 2001). Велики паликућа, тј. дигитално издање ове посмртне збирке песама постављена је однедавно на велики сајт ЗАВЕТИНА ЗАОСТАВШТИНА, који је почео да објављује рукописне заоставштине српских песника , за сада Р. Продановића и М. Димића. …

ЛеЗ 0001355, Песничка награда Раде Драинац песнику Александру Лукићу  

ЛеЗ 0001356, Песничка плејада (2008. године Душан Стојковић, књижевни критичар, и један од чланова жирија за доделу књижевне награде Повеља „Карађорђе“, објавио је књигу под истоименим насловом, својеврсну антологију  поезије добитника споменуте награде (Радослав Војводић, Никола Цинцар Поповски, Матија Бећковић и Срба Игњатовић, Томислав Мијовић и Зоран Костић, и Радомир Андрић). Књига је објављена у Библиотеци Којекуде, као прва, на 349 стр.; форм.: 21 цм. у 500 примерака. Редослед песника, тј. поезије изабраних песника у овој књизи је азбучни.)   http://zavetinealineja.blogspot.com/2010/07/blog-post.html

ЛеЗ 0001357, Одломак из писма, препорука / Мирослав Тодоровић (лове неманизашта. Стара прича. ( О томе и мој текстић „Златна рибица“). Наша прича, па ми цео живот у њој проведосмо!! И опет ће све да таљига, кламше,  и биће „не липши магарче“….а ми ћемо,  већ јесмо,  на неки начин бити жртве порока писања. Не знам одакле ти снага, воља,  да издајеш ове билтене. У сваком случају Честитам. Узгред спремај  збирку за УНУС  ( и пренеси ….. поздраве, чекамо његов рукопис) у првом броју за 2013. ће ићи моја критика „Ширење светлости“ а ићи ће и“хаику“ поезија „Шум лахор.“… И мислим да закључујеш да ја за Унус као Уредник пре-поручујем своје ауторе, да не утичем, а и нисам заинтересован за неке теме, потову космолошке…а и да сам заинтересован која вајда од тога, важно је да Унус излази. Препостављам да  се преко спонзора неки укључују. … Тако је и са БДЕЊЕМ.Под старе дане су ме укључили, када је све отишло у хелаћ, али како је у мом животу све каснило мене више ништа не изненађује.)

ЛеЗ 0001358, Проглас „Ћирилице“ . Бр. 02 – 12 / 70 22. 12. 2012. год. (Свесни смо ситуације у којој се налази српски народ и свесни смо одговорности према искушењима која се намећу данашњим генерацијама. У циљу спречавања међународног  колонијалног похода на српске земље и  њиховог  претварања у својеврсну културну и духовну колонију Запада и Хрватске, позивамо све патриотске снаге у земљи и расејању да нам се придруже у захтеву надлежним институцијама Републике Србије и Републике Српске: / 1.       Да САНУ одмах обустави штампање, издавање и финансирање српско-хрватског речника и крене са издавањем српског књижевног и народног речника. / 2.       Да Матица српска усвоји захтев и латинско писмо изостави из свог издања Правописа српског језика где је наведено као стандардно писмо српског језика супротно историјским вредностима и супротно одредбама Устава Србије……)

ЛеЗ 0001359, Четири генерације Цветковића расло уз турбине (ПРВИ ДАЛЕКОВОД У СРБИЈИ СНАЖАН замах лесковачке текстилне индустрије захтевао је струју, што је био повод за изградњу хидроелектране, али и првог далековода у Србији од Вучја до Лесковца у дужини од око 17 километара. Тако је Лесковац постао трећи град у Србији после Београда (термоелектрана на Дорћолу) и Ужица (хидроелекрана на Ђетињи) који је добио струју. И за та два електроенергетска објекта био је заслужан пионир електрификације у Србији – Ђорђе Станојевић)

ЛеЗ 0001360, Војска отклања шут и земљу (Министар одбране Србије Братислав Гашић обишао је поплављена села у Источној Србији, у којима око 500 припадника Војске Србије са двадесетак инжињеријских машина отклања последице наноса бујице.У селу Бољетин, где га је дочекао заменик команданта Копнене војске и руководилац Штаба за отклањање последица поплава генерал-мајор Милосав Симовић…)

ЛеЗ 0001361, Рецепција НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА (1) (Састављање антологије Несебичан музеј било је – према речима састављача – између осталога и један од начина изласка из лавиринта српске књижевности 20. века. Том антологијом је, на известан начин, започело нешто што је одавно вредело урадити: п р е в р е д н о в а њ е… Тај део одговорног задатка запао је у део – не неком од професора универзитета на српским универзитетима, нити професионалном критичару, већ једном писцу који се превасходно прочуо као песник, романописац, есејиста, уредник, оснивач, библиотекар дугогодишњи… Лукић није састављао антологију антологија (како су га хвалили критичари, за дивно чудо!) , мада ће је већина њених читалаца кроз време баш тако читати; већ као антологију која у себи садржи на десетине скривених антологија. Ту антологију, наравно, не би никада објавили фаворизовани српски издавачи, они монополски и комунистички; треба ли објашњавати и зашто?)

ЛеЗ 0001362, Друго издање антологије српске поезије 20. века, које је саставио Мирослав Лукић, 2000. године у Београду, у издању ЗАВЕТИНА:Мобаровог института, на преко 835 стр, формата 21 цм. (ћирилицом). Према речима рецензената, професора универзитета (+ Живана Живковића и Јована Пејчића) антологичар Мирослав Лукић се определио за „одвећ смео – модел антологије или избор текстова између којих су избрисане жанровске границе.  

ЛеЗ 0001363, Треће издање НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА (Ово издање је објављено као 4. књига Дела Мирослава Лукића: 32 наслова у 35 књига – Опус Н 1 УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА, крајем августа 2002. године, на 944 стр. формата 20 х 12 цм. Издавач је 3. издање најавио као „капитално… Ова капитална књига се објављује без материјално финансијске потпоре ма ког инвеститора!!!“ /  Како да помогнете правим издавачима, иза којих не стоји никаква моћ, поготову не она у тами, ни политичка, ни конфесионална, нити било који други монопол? – пита уредник овог издања.

ЛеЗ 0001364, Четврто издање НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА

ЛеЗ 0001365, Шесто издање НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА

ЛеЗ 0001366, Трећи Регистар као посебна књига

ЛеЗ 0001367, Антологија ФЕНИКС   (Треће, тзв. „коначно издање“ Антологије ФЕНИКС објављено је крајем 2006. године, у издању Едиције ЗАВЕТИНЕ на ЦД Вечити чудесни коренови, у оквиру Сабраних радова М. Лукића, као 10 књига. Ово издање има обим 180 стр.Ћир. / „…Српска култура и поезија 20. века обликовала се на отпаду и ђубришту, ушавши у Лавиринт, из кога је врло мало, врло мало стваралаца сматрало да вреди да изађе на видело и можда је то пошло за руком (не до краја) само неколицини?…“ (одломци из увода у антологију)

ЛеЗ 0001368, Антологија ОПАЛОГ ЛИШЋА

ЛеЗ 0001369, Антологичар М. Лукић – месечева линија (Одлазим да слушам све ствари које су надживеле своје власнике и сопственике, да запамтим сваку реч, и пошто је обиље, напрезање и прибирање снага већ било иза мене, ја сам напредовао стрпљиво и лако, месечевом линијом (наше подвлачење С.М.Г.), тамо: где је наш живот, наша срећа…/ Осврнуо сам се неколико пута и учинило ми се да том месечевом линијом гази још неколико прилика, али били су далеко да би им могао разазнати лица… (…) /   То је Лукић написао о себи, као антологичару, током 1999-2000. године и хвала Богу да је написао! На основу тих редова може бити разумљивији, као антологичар другима, и сада, и кроз време… / На основу ових редова оцртава се необичан профил антологичара, писца будућности, скоро непознатог, непротумаченог, н е п р о ч и т а н о г…)

ЛеЗ 0001370, Против сваког илузионизма… (Реаговања два посетиоца овог Блога да наводно избегавамо да објавимо негативне оцене Лукићеве антологије Несебичан музеј – не стоје. Објавили смо замерке. Но не очекујте од нас да на овом Блогу објављујемо којекакве небулозе тзв. и тобожње официјелне српске књижевне критике. / Посетилац овог Блога позива се на текст Саше Радојичића, првобитно обелодањеног на страницама интернет магазина за поезију Метафора, и у књ. часопису Летописа МС. Колико знамо, критковани критичар и антологичар М. Лукић, реаговао је на Радојичићеву „критику“, још 2006. године, у књ. Мирослав Лукић: РУШЕЊЕ ДУЋАНА ЛАЖИ ( Београд, Едиција ЗАВЕТИНЕ, 2006, 212 стр. (објављене на ЦД Вечити чудесни коренови, тј. Сабрани радова М. Лукића у 22 тома). Лукић се у поглављу наведене књиге Разарање бастионаофицијелне литературе и критике (стр. 198 и даље) осврнуо и на Радојичићеву „критику“ у фуснотама. Па да видимо, како то све изгледа)

ЛеЗ 0001371, BASIC ТОМАШЕВИЋ / Осврт (1)

ЛеЗ 0001372, Шта значи наслов песме „Basic Tomašević“?/ Осврт (2) / М. Л.

ЛеЗ 0001373, Томашевић, и парадокси (Осврт, 3) (Састављајући коначно издање антологије српске поезије 20. века (верујем да ће та књига у догледно време бити и штампана), вратио сам Томашевића са читавим низом песама, преузетим из књиге Плодови похода… Код других аутора сам смањивао број песама, а неке сам морао изоставити, тј. превести у Антологију опалог лишћа. Код Томашевића сам повећавао, мирне душе. У тој антологији, Антологији опалог лишћа, или антологији песника који су отпали као лишће са дрвећа од коначног избора, има и песама самог Томашевића, али из првих издања Несебичног музеја, као и песама његових издавача и резензената….)

ЛеЗ 0001374, Одломак из НЕОБЈАВЉЕНЕ РУКОПИСНЕ ГРАЂЕ (Шта то значи када се фаворизује гесло – у модерном друштву модерна култура? Када је то култура била модерна? Реаговао сам и написао подужи аналитичко полемички текст о односу индивидуалног талента и традиције и о томе шта одређује нечији уметнички ранг.)

ЛеЗ 0001375, Две нове антологије српске поезије 20. века – ОВИДЉАВАЊА (…Адресе ових  антологија српске поезије 20. века гласе : Себични музеј и  Опало лишће . Исти састављач, Белатукадруз (алиас Мирослав Лукић), публиковао је пре две године и Антологију ФЕНИКС (налази се на интернет адреси Антологија ФЕНИКС ), која је изузетно посећена!…)

ЛеЗ 0001376, У ОГЛЕДАЛУ РИЈЕЧИ / Ранко Павловић ((Срба Игњатовић, Дејан Богојевић: Жива књига, Књижевни клуб „Бранко Миљковић“, Књажевац, 2007)  /  Шта је рукопис? Пругаста мрља налик на реку са песком, шљунком и вијугавим коритом. Тако у пјесми у прози “Рукопис” каже Срба Игњатовић и томе додаје да су ту крива слова као изврнути пањеви, чији су кракови бесконачно шипражје и шеварје.

ЛеЗ 0001377, Бескућник од 110 година ( МАДА управо обележава 110. рођендан, Музеј града Београда остаје бескућник. Војна зграда у Ресавској која му је намењена остаје и даље недосањан дом. Нешто више од 130.000 експоната од преисторије до савремене уметности махом је у депоима на 13 градских локација – углавном у неким просторијама које нису прављене за депое)

ЛеЗ 0001378, Аустријски историчари негирају тврдње из Београда ( БЕЧ – Аустријски историчари негирају тврдње из Београда према којима су постојали планови за почетак Првог светског рата 13 месеци пре сарајевског атентата и 14 месеци пре аустроугарске објаве рата Србији. / „Писмо није ништа значајно“, реаговао је један од познатијих аустријских експерата на тему Првог светског рата Манфрид Раухенштајнер, поводом писма који је у Андрићграду представљен пре пар дана од стране директора Архиве Србије Мирослава Перишића. / То писмо је бечки војни гувернер БиХ Оскар Поћорек упутио тадашњем министру финансија Аустроугарске монархије Леону Билинском, 28. маја 1913. године, а препис је сада представљен у одељењу за историју Каменграда)

ЛеЗ 0001379, ВИДЕО: Мајке истеривала ђавола из деце, двоје убила, двоје повређено! – Правда

ЛеЗ 0001380, П О Г О В О Р : ВРТ БЕЗ КРАЈА (Појавила се „Троглава антологија“  Миљурка Вукадиновића / Душана Стојковића и кренула на своје дуго путовање. (Добро је, ако нисте у овој антологији, значи да сте – живи!)

ЛеЗ 0001381, У речнику смрти гасе се и пале светиљке Јапана / Зоран М. Мандић

ЛеЗ 0001382, ЛАХОР И ШУМОР / Мирослав Тодоровић

ЛеЗ 0001383, ЛИСТОВИ НА ВЕТРУ / Мирослав Тодоровић

ЛеЗ 0001384, ОБЛАЦИ / Радомир Мићуновић (Први пут објављује у „Заветинама“)

ЛеЗ 0001385, СЕВЕРЦИ, нови роман М Лукића (Уочи Васкрса 2011. године изашао је нови роман Мирослава Лукића СЕВЕРЦИ. Најновији роман, СЕВЕРЦИ, бави се расветљавањем мрака и страве ђаволове воденице, на начин невиђен не само у српској књижевности, него у у европским књижевностима, пре тога. Тема најновијег Лукићевог романа није влашка гозба, Празник духова, сусрет влашких шамана, већ судар беле и црне влашке магије, разобличавање нечастивог и призивање басми против змајева који су изгледа задужени да попију вино пре него што се заметну цветови на чокоту…)

ЛеЗ 0001386, ЧОВЕК ИЗ ЛЕПЕНСКОГ МИРА / Слободан Бранковић (+ 2013)

ЛеЗ 0001387, НАГРАЂЕНЕ ПЕСМЕ на књижевном конкурсу „Шумадијских метафора“ (2011)

ЛеЗ 0001388, Како то све могу исти људи!? / Предраг Чудић (Како то све могу исти људи!? Пре десетак година тај исти принц песника и председник Удружења књижевника Србије (За два мандата примио је у Удружење све писмене избеглице те је тако заувек овенчан славом српске књижевне мајке!) мисли да се гетсимански врт зове гестимански (Говор пренеле Књижевне новине и Политика са истом грешком.), тако пише и чита гестимански. Шта је то лапсус лингве или кардинално незнање? То је скандалозно незнање за једног писца, поготово побожног! На хиљадама страница лепе и друге књижевности писци се дотичу тог симбола издаје званог Гетсиманија!)

ЛеЗ 0001389, ТРЕЋЕ ОКО, бр 558 (Долазе мега земљотреси?! Пише Славољуб Марковић. Вероватно је мали број људи озбиљно схватио упозорење које је почетком ове године, гостујући у популарној америчкој телевизијској емисији „Добро јутро Америка“, изговорио један он најпознатијих физичара данашњице проф. др Мичио Каку, аутор бестселера „Физика немогућег“. Он је, наиме, упозорио да ускоро предстоји страховити земљотрес, а као једну од могућих локација где ће се та катастрофа одиграти навео је – Јапан. )

ЛеЗ 0001390, М А С К А И Г Р Е Х / Радојко Лако Веселиновић

ЛеЗ 0001391, Стихови из СВЕСКЕ САХАРА АМАЗОН / Бела Тукадруз ( Марија Магдалена)

ЛеЗ 0001392, Велика испраћуша, нови роман Александра Лукића (Ма­е­стро пи­ше Књи­гу без бу­дућ­но­сти, са­ња­ју­ћи сан о све­о­бу­хват­ној хро­ни­ци, ко­ју ина­че и по­зва­ни­ји пре ње­го­вог ро­ђе­ња са­ња­ху, ре­ци­мо, отац и ћер­ка, од ко­јих оста­ше са­мо се­ни. Те бив­ше се­ни уоча­ва­ле су ле­то­пи­се слич­них гра­до­ва, се­ла и гро­ба­ља. Под слут­њом да ће се за­тр­ти у тре­ћој ге­не­ра­ци­ји ци­ви­ли­зо­ва­не по­ро­ди­це, а у дру­гој шко­ло­ва­них љу­ди. / Ко не ве­ру­је, не­ка пре­ли­ста По­све­ту књи­ге, чи­је пр­во из­да­ње, Ма­е­стро по­се­ду­је у ве­ли­кој по­ро­дич­ној би­бли­о­те­ци: Кро­ни­ка па­ла­нач­ког гро­бља. / За­што гро­бо­ви ни­су по­но­сни зна­ци? за­што наш свет бр­зо про­па­да и ис­тре­бљу­је се? за­што шко­ло­ва­ни и да­ро­ви­ти де­ге­не­ри­шу или из­у­ми­ру у дру­гој и тре­ћој ге­не­ра­ци­ји? за­што се од по­ро­дич­ног има­ња не са­чу­ва бар при­сто­јан оста­так, име­на и ча­сти ра­ди? за­што се здра­вља та­ко бр­зо пот­ко­па­ва­ју? за­што ро­ди­те­љи не жр­тву­ју сво­је стра­сти, су­је­те и се­бич­но­сти, ме­сто да жр­тву­ју сво­ју де­цу? за­што учи­те­љи не за­па­жа­ју у ро­ди­тељ­ској ку­ћи не­за­па­же­ну спо­соб­ну де­цу? за­што шко­ле не раз­ли­ку­ју кад је у де­те­ту дар из ин­те­лек­ту­ал­ног, а кад из мо­рал­ног из­во­ра? за­што су­гра­ђа­ни не при­хва­та­ју си­ро­ма­шну спо­соб­ну де­цу, или си­ро­чад без ма­те­ра… за­што је све то го­ла исти­на, а не ша­ре­на ла­жа?

ЛеЗ 0001393, 66. број књ. часописа „Свитак“

ЛеЗ 0001394, КРИТИЧКИ КРУГОВИ ЈОВАНА ПЕЈЧИЋА / Биљана Мичић Јован Пејчић: Основ, оквири, праг. – Библиотека „Браничево“,   Центар за културу, Пожаревац 2008.

ЛеЗ 0001395, Belatucadros – Belatukadruz 

ЛеЗ 0001396, Синхронизована кампања? (3) и коментари   (…Nevena S | 15/01/2012 09:41 Vrlo brzo se videlo ko su sluge, a ko gospodari!Slamao to i Milosevic sa demokratama,ali se izgleda slomiti ne moze.A dusebriznika onoliko.Ko sa mo(e)tkom,ko sa perom!)

ЛеЗ 0001397, У чему је био патриотизам Станислава Винавера…. (Станиславу Винаверу нико није морао да прича бајке о Европи и европејству. Он је био врло одлучан тим поводом:„Ми смо се васпитавали у тој и таквој Европи/…/и дружили смо се са њиховим књижевницима без задоцњења. Ми смо прошли кроз рат не мање него наше европске колеге. Неки од нас доживели су и помало револуције. Дакле, окусили смо благовремено од европских мелема и отрова. Ја мислим да смо ми овај пут са уваженом Јевропом одржали корак до краја, макар у репертоару“. / Због тога Винавер није имао комплекс пред било чијим европејством, поготову пред малограђанским „средњееуропским“, „цвичек-еуропејством“ Хрвата, с њиховом вечитом мржњом према „Бизанту“. Такво европејство препознао је у Крлежином квази-левичарству.)

ЛеЗ 0001398, Убијен одборник у Косовској Митровици

ЛеЗ 0001399, Динкић:Само потрошња и инвестиције могу да покрену привреду

чичак, исто, ал у јесен

чичак, исто, ал у јесен

ЛеЗ 0001400, ТАКО СЕ САЊА, НЕ УМИРЕ / Слободан Бранковић († 2013) (ПОНОЋНЕ  РЕМИНИСЦЕНЦИЈЕ – Да нема ЗАВЕТИНА, не би ни било ових редова.То је тако кад човек уђе у строгу завршницу, не својм вољом.

  • Хиром подмукле болести. Дакле, ненадано.
  • Комуникација се своди на дијалог са самим собом.
  • Нема жеље за продуженим, ваља још само нешто опоро.
  • Што може да стане у све краћој реченици, пре тачке,
  • Налик на метастазирани уметак у нечитком рукопису.
  • Настаје тако што избије сам из себе, кад се мисли, као и ћелије, побркају.
  • Можда сам и ја овако сићушан заиста ушао у науку о медицини?
  • Можда промакао међу статистичким подацима, иако сам некад желео
  • Да се овековечим у бајци. „Ах, још сте живи…“,
  • Каже ми светац у белом, који ме дуго зна, и који ме много дуже
  • Неће знати. На неком споредном излазу, као на крају последњег пасуса,
  • Чујем: „Лепо изгледате, ако то није неко лажно мутирање“, што би могло
  • Бити под пост скриптум. Под дебелим знаком питања, када је о канцеру реч.
  • Избегавам ту именицу, поготово такав наслов.
  • Није ми у овом трачку рационалности до патетике, ни до призивање чуда.
  • Поноћ је прошла, нема научног доказа да још увек постојим.
  • Није то ни игра морбидне ироније.
  • Ни нешто што је само у белешци, лично.
  • Голе чињенице самосуочавања. Интенција стварног.
  • Метафора, у трену кад се узме таблета, уз мало воде у чаши,
  • У којој се живот брчка, као да се дочепао вечности,
  • Ни не мислећи више о себи као природном одлагању смрти. …)

ЛеЗ 0009420 

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s