61

(Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0003051 одломци из једног романа, који, ево, у Србији, чека – више од три деценије да буде штампан – Ексклузивно. – V
ТРИДЕСЕТ И ПРВА КЊИГА СУЗ
(Последње забелешке Ф. Сенковића, настале пред његову отмицу и нестанак; 2001., делимично сачуване)
(….) Један шугави мачак, којег сам срео пре неки дан близу Калемегдана, замјаука овако: “Знате ли ви, молићу лепо, како се утерује дуг?”Замислите, такво једно питање које поставља мачак. Јер и мачори данас знају да је уносније утеривати дугове него пецати или рибарити на Дунаву. И мачор очекујући мој одговор каза уместо мене:”Као и кратак, само што мало дуже траје!” И шмугну у једно од оних дворишта, где се, можда, котила и његова чувена чукун-чукун-чукун-чукун-чукун-чукун-баба!
Да не дужимо; тако вам је то: чак и мачке и пси, у овој земљи која се буса у прса и верује у некакву своју слободарску традицију, више памте – и од песника и историчара, нарочито оних успешних, тј. дворских…
Занат аласа је заборављен, много су уноснија нека друга занимања – “оверавање”, рецимо. Мачке крај Дунава, па и сам мачак “Мика”, узалуд сањају о мирисном рибљем залогају. Ето, тај мачак “Мика”, причама оживљава успомене на Мику аласа; сви други у Београду као да су заборавили на чувеног математичара и сузовца.
Држао је момке – калфе и шегрте, који су и сами рибарили, кад је он био заузет другим пословима. А кад је Мика “силазио на воду” – тада је руководио по неколико дана целокупним послом. Тада се ни у чему није разликовао од обичних аласа.С њима је ловио, с њима јео, с њима је спавао ноћу поред обале и по врбацима… Јер Мика Алас је уживао у старом и примитивном и патријархалном начину живота, а из дна душе је мрзео све што је ново и модерно

ЛеЗ 0003052 Пет јаких лобија ведри и облачи широм Србије – Министарство је урадило упоредно-правну анализу лобирања у Европи, коју ће доставити радној групи, а очекује се да нацрт закона буде готов ове јесени.
Србија је једна од ретких европских земаља која нема уређену ову област, иако у јавност с времена на време “процури” да је ова или она неформална група изборила доношење, измене или укидање одређених закона. Сведоци последњег таквог случаја били смо почетком лета када се министар просвете Срђан Вербић жалио на утицај појединих издавачких кућа на доношење закона о уџбеницима. Пропис је тада повучен из парламента, а издавачка кућа на коју је мислио осигурала је себи много школа за пласман овогодишњих књига за ђаке.
Јавна је тајна да је код нас неформално лобирање најјаче у фармацеутској и дуванској индустрији, на већ поменутом тржишту уџбеника, а као посебно јак и често апострофиран помиње се увозниички лоби, али и лоби везан за трговину струјом и енергентима. Познаваоци прилика кажу да су све јачи лобисти и међу удружењима за заштиту животиња, ЛГБТ групама, као и еколошким удружењима. Сваки озбиљнији бизнисмен ангажује лобистичку кућу у земљи у којој хоће да развија посао или са којом тргује

ЛеЗ 0003053 О српској књижевносто данас је веома потребно говорити, и то са великом озбиљношћу, па чак и са забринутошћу. Више од сто педесет година имали смо велику новију књижевност, као што је велика била и средњовековна и усмена књижевност, а и књижевност приморја које, нажалост, више није наше онако како је требало да буде. Ипак нам нико не може гарантовати да ћемо тако велико стваралаштво имати и убудуће и оно што се дешава у књижевној култури – политизација мање а популаризација више прети да укине овај низ великих дела који је обележио нашу прошлост

ЛеЗ 0003054 Кнез Павле Хрватима сачувао Истру – – Ја нудим Југославији пријатељство. Ја желим да Југославија остане ван рата и зато ћу вам учинити такве пропозиције које, мислим, неће бити сметња да се италијанско–југословенски односи учврсте. Морамо радити тако и поступати тако да се то не види. Морамо пронаћи разлоге да убедимо, не толико Хитлера, што није тако тешко, колико Рибентропа, који је покварено лукав… – рекао је Мусолини.
И Мусолини је писмено образложио своју понуду о формирању савеза који би био довољан корак приближавања Југославије силама осовине која би на тај начин остала изван рата и не би јој се поставио захтев за улазак у пакт. Да би дали доказ немачкој страни да он (Мусолини) овај корак сматра као дефинитиван понудио је регулисање југословенско-италијанских односа на исти начин како су регулисани итало-немачки.
Др Стакић се 9. фебруара враћа у Београд и лично предаје Павлу ову понуду у писаној форми. Мусолини дословце пише кнезу намеснику:
– Италија жели да Солун припадне Југославији. Ја сам увек сматрао да је прави излазак Југославије на море – излазак на Егејско море и да Солун треба да припадне Југославији, што је од велике важности за српске интересе. Према томе, било да приђе у оквиру Тројног пакта, било у оквиру савеза са Италијом, на основу Београдског пакта, Југославији је обезбеђен Солун – писао је Мусилини. – Пошто ја схватам све тешкоће које би могле отежати споразум са Југославијом, ако би се захтевало да Југославија приђе Тројном пакту, а пошто сматрам да је важно отклонити свако проширење рата на Балкану и доћи до искреног споразума са Југославијом, споредно је под којом ће се формом такав споразум остварити, те ја нудим Југославији закључење једног итало-југословенског савеза на бази продубљења Београдског споразума.
Овај савез, како је навео Мусолини, био би довољан корак Југославије за приближење осовини, а на тај начин Југославија би остала ван рата и не би јој се поставио захтев за улазак у Тројни пакт

ЛеЗ 0003055 Сви докторати на увид јавности – ЗАХВАЉУЈУЋИ вишегодишњем раду групе професора, наша научна, али и шира јавност данас у сваком тренутку може да има увид у све докторске дисертације одбрањене на Универзитету у Новом Саду (УНС) од 2005. године. Они су осмислили и формирали оригиналну Дигиталну библиотеку теза и дисертација у којој је, у овом тренутку, њих око 1.500, а биће их и много више. – У Дигиталној библиотеци су сада дисертације које су, у складу са законском обавезом из 2005. године предаване и у електронском облику. На нашем универзитету је, иначе, од 1956. до данас одбрањено око 4.700 докторских дисертација и све ће, после скенирања, у електронској форми постати њен део – каже проф. др Душан Сурла, један од аутора овог пројекта

ЛеЗ 0003056 Духовна храна из самопослуге – БИБЛИОТЕКЕ И ДРАГСТОРИ-Било би важно да се на откупима књига у библиотекама нађу вредне, важне књиге, а да се потрошачка литература и даље продаје где и до сада, у драгсторима на пример. Значајну разлику између књижевности, која би требало да обавезно буде предмет интересовања критике и потрошачке литературе увидећете уколико се распитате за разлику у хонорарима који се, на пример, и нажалост, у библиотекама, плаћају ауторима прве и друге. Те чињенице сведоче о томе да би књижевност требало да остане у библиотекама, да се у њима пази, гаји и чува, да се препоручује. Потрошачкој литаратури ту није место – каже Слађана Илић.Треба рећи, истиче за „Новости“ професор Михајло Пантић, да таква врста писања одувек постоји, само је стицајем околности она данас видљивија него пре сто или двеста година:- Тако је како је захваљујући утицају и природи савремених медија, пре свега телевизије. Оно што није на телевизији и на нету нема никаквих изгледа да дође до шире читалачке публике. При томе, класична уметничка књижевност захтева и време и усредсређеност, а мало ко се у нашем добу може похвалити да у томе не оскудева. Не допада ми се када неко са подсмехом и потцењивањем говори о сасвим природној људској потреби за самоизражавањем: право на писање и објављивање је универзално, а данас и лако доступно, па стога и широко распрострањено. Свако ко пише чини то у мери сопствених могућности и способности, неко је Достојевски, а неко Мир -Јам – каже Пантић.
http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2015/09/blog-post_21.html
ЛеЗ 0003057 Витезови остали заувек у свесци успомена – Писао је искључиво – оловком. Рукописе су после сређивали пријатељи. Можда ће неко од њих штампати Савове портрете великих боема
ОТИШАО је у легенду један од последњих боема Београда, писац и сликар по милости Божијој, а рибар по сопственој вољи. Саво Јокић, чији је снажни баритон одјекивао деценијама у култним београдским кафанама, али и конобама уз дебело море, тихо се искрао из овог намргођеног света, којем није био склон последњих година, и упутио на своју звезду.
Годину је увек делио напола. Познојесење, зимске и ранопролећне дане проводио је у Београду, преостали део године на мору. У Паштровићима, које је одавно својатао и сматрао их другим завичајем. Последњи пут је, врућег лета прошле године, говорио за „Новости“, у Рафаиловићима, где је имао изложбу на – отвореном. Оригиналну, какво је било и све друго што је радио немирни алас између Дунава до мора сињега
http://fabrikamaslacakla.blogspot.rs/2015/09/blog-post_21.html
ЛеЗ 0003058 Блог посвећен двема темама – Добродошли на овај Блог посвећен двема темама – квалитету антологијског приказивања српске књижевности 20. века и књижевној лустрацији!
https://poglediiskosa.wordpress.com/2011/06/19/zdravo-svete/
ЛеЗ 0003059 АНТОЛОГИЈЕ / Зоран М. Мандић – …. У Пандориној
кутијици коју сваки раб божији носи од рођења под пазухом. Испод оног не-
видљивог отвора из којег излази мисао на своја чудесна ментална
путовања. И пустоловине колекционарења. Сакупљања. Хобирања.
Лобирања. Коцкања. Клађења.
Колико несрећа међу робовима библиотеке. У некаквом уверењу да
У књигама стичу неки најсопственији знак. А, све је голи болни привид. Мала
Освета душе за преваре у које је уплетена књигом. Књигама, које готово
Сви пишу. А, тек њих неколицина знаће шта је у њима. Које од њих треба понети
Са собом. У прах и пепео. У заједничко двориште без речи И наслова. Без
Статуса и знака. Без библиотеке. Без речника робова. И речника анђела. Само, Бог зна зашто је то тако. И ћути. Пуштајући све робове да греше
https://poglediiskosa.wordpress.com/2011/06/21/antologije-zoran-m-mandic/
ЛеЗ 0003060 Књижевне котерије,Размажена деца,проблеми стваралачког развоја. БОГНАРА ПРЕЦЕЊУЈУ… – (…) Богнар се не зауставља на граници метафизике и мистике; што је добро. Понекад се понавља; често је распричан; у дугим песмама постоје празни ходови; не смета мноштво прикривених цитата; његов унутрашњи глас од кога зависи упућује на то да у Богнару постоји нешто изван њега, не – литургијско, недовољно религиозно, према чему Богнар дугује лојалност, оданост, чему се предаје да би задобио – шта? Критичари и антологичари увек имају пред собом скривен или нескривен известан циљ, који најгрубље речено, расветљује поезију и коригује укус. Ове добронамерне примедбе износим, надајући се потајно повољнијем стваралачком развоју Богнара, али је он могућ и директно условљен, колико радом на развоју индивидуалног талента толико на – када је реч о српској песничкој традицији – апсорбовању свеукупне живе традиције…
https://poglediiskosa.wordpress.com/2011/08/07/%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%86%D0%B5%D1%9A%D1%83%D1%98%D1%83/
ЛеЗ 0003061 Из „Листова на ветру“ Мирослава Тодоровића – „Чему понављати туђе мисли? Да ли зато што у њима налазимо потврду својих? Или зато што нам представљају откровење?
Свеједно. Вреди их понављати. Чак и ако су познате нама или другима. Ако ни због чега другог, а оно зарад спаса од заборава“.
Ж. Павловић

11.мај 2015.
Клопарање градског живота. У Галерији Нишког културног центра задњи дан Изложбе Имагинарни портрети Драгише Обрадовића. Идем од портрета до портрета.
http://kompleksspasovo.blogspot.rs/p/blog-page_18.html
ЛеЗ 0003062 Да су земље ЕУ оволику војску и полицију употребиле против Исламске државе колику су против миграната, победили бисмо ИСИЛ до сада – СРБИЈА не може бити концентрациони логор опасан жицом, са затвореним аутопутевима и границама, а да на то нико не реагује, поручио је шеф дипломатије Ивица Дачић, на годишњој конференцији ОЕБС о демократији и људским правима у Варшави, која се претворила у оштру дебату о лошој и спорој реакцији Европе на мигрантску кризу, у којој су, како је речено, поједине земље нарушиле основне вредности на којима почивају вредности Уније. – Нећемо пристати да Европа враћа избеглице у Србију, бићемо принуђени да употребимо контрамере. Већ имамо 44.000 избеглица из БиХ и Хрватске и 220.000 расељених са КиМ. Да ли је уопште икога у Европи брига шта се дешава? Хрватска пушта мигранте, а затврара границе за камионие, који су формирали колону од 20 километара. Заууставили су економију. ко ће нама да плати такву штету? Јел то Европа за коју се сви борите, за коју се ми боримо да уђемо? Србија се показала најевропскија од свих чланица ЕУ. И још треба да вас молимо да нам отворите поглавља! Ми смо мала земља, али је ово прешло сваку границу трпљења – био је оштар Дачић
http://kompleksspasovo.blogspot.rs/2015/09/blog-post_87.html
ЛеЗ 0003063 Европа нам враћа ‘вишак’ избеглица! – МРЕЖАМА ЛОВЕ ЉУДЕМАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан тражио је од парламента да одобри постављање војске на мађарској граници, јер се на њој „не брани само Мађарска, већ цела Европа“. Парламент је затим усвојио закон којим даје овлашћење влади да распореди војску која може да користи маневарску муницију, гумене метке, пиротехничка средства, сузавац и пиштољ који кроз цев испаљује мрежу за хватање људи против илегалних миграната. Нико нема ни најблажу процену колики би број људи на крају могао да заврши у Србији, али се сви слажу да ће они опет покушати да се пробију на запад. Засад се зна да је од почетка године кроз Србију укупно прошло више од 150.000 људи, а свега 600 је овде затражило заштиту. Ситуацију додатно погоршава нови мађарски закон о државним границама, који уз могућност враћања избеглица држави порекла, сада помиње и „сигурне треће земље“, у које Будимпешта убраја Србију.
– Већина земаља ЕУ то не употребљава, али су Мађари искористили ову могућност – објашњавају за „Новости“ у Европској комисији, али и наглашавају да Мађарска неће моћи Србији тек тако да врати мигранте, већ да с нашом земљом треба да постигне билатерални договор. На питање зашто би било ко враћао избеглице у Србију, ако су они дошли из Грчке као чланице ЕУ, у Бриселу кажу да се мигранти не региструју у потребној мери при уласку у Грчку. Разлог су недовољни административни капацитети, али и свесно избегавање миграната да то учине.
http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2015/09/blog-post_68.html
ЛеЗ 0003064 Шеф царинске испоставе Батровци Ненад Вукчевић рекао је Танјугу да је од поноћи ступила забрана и да царина и полиција Хрватске не дозвољавају улаз камиона, док се путнички саобраћај нормално одвија – Колона је раније била дуга 10 километара, али је на појединим деловима сабијена у две саобраћајне траке, рекао је Вукчевић додајући да је колона дуга око шест до седам километара.
Он је истакао да су возачи камиона, који имају налоге да морају да пређу тај гранични прелаз, приморани да чекају и да за њих нема другог решења, док се поједини, који немају те налоге, окрећи и иду ка спрско-мађарској граници на Хоргошу или неком другом прелазу.
„Саопштење хрватских колега је било да су теретни саобраћај обуставили због безбедности и избегличке кризе”, рекао је Вукчевић и напоменуо да на прелазу Батровци нема избеглица.
Он је истакао да српска царина не може ништа да предузме, с обзиром да је хрватска страна затворила прелаз, као и да се тако нешто – да камиони толико чекају, није догодило од 2006. године када је реконструисан прелаз Батровци
http://simbolzavetina.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html
ЛеЗ 0003065 НАЈЕЗДА. – Од поноћи у Србију стигло још 5.000 избеглица са Блиског истока. – ПРЕШЕВО – Број избеглица са Блиског истока које из Македоније у Србију прелазе код Прешева се не смањује, а процењује се да је од недеље у поноћ до јутрос у 10 сати у Србију ушло још око 5.000 људи, подаци су Црвеног крста у Прешеву.
Секретар организације Црвеног крста у Прешеву Ахмет Хаљими изјавио је за агенцију Бета да је у недељу Црвени крст поделио више од 1.600 пакета суве хране који садрже хлеб, конзерве, пециво, као и млеко које обезбеђује приватни донатор.
„Проток људи не престаје а њихов број се не смањује. Ми имамо критеријум за поделу помоћи по коме иду прво деца и млади до 18 година, затим жене и болесни, по препоруци лекара. Јуче је падала и киша па смо поделили и око 500 пари обуће и нове одеће, делили смо и ми и УНХЦР”, казао је Хаљими.Хаљими је рекао и да је за сву децу избеглица са Блиског истока до сада обезбеђивано дуготрајно млеко приватног донатора из Прешева, као и да има донатора из Новог Пазара и других градова Србије, али да су због све хладнијег времена потребна и топлија гардероба и обућа.
http://carskirez.blogspot.rs/2015/09/blog-post_22.html

ЛеЗ 0003066 Трговиште: Комуналци спас за Стари Рас! – Игуман Сопоћана Теоктист поздравља сваку акцију која ће допринети решавању проблема, али, пошто је и сам по струци архитекта, апелује на Министарство културе и Републички завод за заштиту споменика да се максимално и са најбољим стручњацима укључе у уклањање воде из поплављеног Трговишта и санацију поплављених остатака цркава. – У тој жабокречини се током лета купала стока, локалитет је дуго у води, могућа су разна оштећења и све то пре зиме треба санирати, јер би од леда оштећења била још већа. – Потребно је, и на томе посебно инсистирамо, да цео комплекс Старог Раса, све оно што је под заштитом Унеска, буде ограђен, максимално заштићен и под сталним надзором оних који су дужни да брину о светској баштини, а то су, пре свега, Министарство културе, Завод за заштиту споменика и локална самоуправа. Потребно је да се обезбеди ранохришћанска базилика са друге стране реке Рашке и слободан пролаз туристима до Цркве Светог Михајла Архангела која се налази у стенама изнад Трговишта – додаје Теоктист
https://zavetinekruna.wordpress.com/2015/09/22/%D1%82%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D1%86%D0%B8-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%81/
ЛеЗ 0003067 Избеглице спавају на српским гробљима . Британски “Channel 4” објавио се снимак на коме се види како избеглице спавају на православном гробљу у Товарнику.
Хрватска полиција је, иначе, хтела прошле ноћи да под окриљем мрака пребаци у Србију већу групу миграната преко границе на Дунаву, близу Бачке Паланке, што је српска полиција успела да спречи, сазнаје Танјуг из два извора.
Хрватска полиција покушала је преко Шаренградске аде, хрватског речног острва на Дунаву у близини Бачке Паланке, током ноћи да у Србију врати већу групу избеглица.
Српска полиција успела је да спречи тај покушај, користећи патролне чамце са рефлекторима и ротацијама.
http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2015/09/blog-post_2.html
ЛеЗ 0003068 Воденичарско брашно . – Српске воденице су најзначајније тековине наше
прошлости и заложног права на сопствену историју – рекао је отварајући
сабор Живорад Бојичић, председник Општине Лајковац. – Саборовање
воденичара има свој дубок смисао, као залога и упориште једног од
најплеменитијих заната и смотра народног духа и српске традиције.
Најмлађи воденичар у Србији, Ђорђе Павловић (15) из Маркове Цркве, и јуче је
засукао рукаве у Кумовој воденици, у којој ујам узима већ пет година.
Овладао је безмало свим тајнама овог заната, којим ће се бавити и даље,
иако је уписао први разред Средње пољопривредне школе у Ваљеву…
http://simbolzavetina.blogspot.rs/2015/09/blog-post_23.html
ЛеЗ 0003069 БЕЛЕШКА О ЈЕДНОМ АНДРИЋЕВОМ ЗАПИСУ / Бошко ТОМАШЕВИЋ – драги Мирославе,
у последњем броју твојих онлине новина* издвојио си под насловом „Дело. И дубок заборав“ у оквиру цитата један пасус из Андрићеве књиге „Знакови поред пута“ (Пето издање, стр 197-198). У том наводу , измедју осталог, стоји: „Дело које је стекло признање изазива код многих људи дивљење и поштовање, али код једног броја њих и супротна осећања и неочекиване реакције“. Андрић у следећем пасусу наставља: „На теби и на твом делу настојаће да се искале иконокласти који нагонски желе да све оно што је усправно виде како изгледа кад је оборено, манијаци воле да пљуну и приквасе управо уз тудје дело, поготово ако ужива неки глас, завидници који, не могући да порекну дело, журе да унизе и упрљају оног ко га је створио“.
Овај текст кога је Иво Андрић написао да би рекао оно што га мучи, мора да изазове, из једног другог угла гледања, извесне сумње у општу примену оваквог једног става.
Став да ће се на нечијем делу искалити иконокласти и „манијаци“ и исто унизити, пљујући га, сасвим лепо одговара бројним неталентованим ауторима, бројним, рецимо, српским писцима, чија су „дела“, наводно, стекла признање (чије признање?, то је питање), добила угледне награде („угледне награде“ из чијих руку?) и сад исти, попут Андрића, из тако лепе заветрине, могу да кажу како њихово дело „које ужива неки глас“ (чији глас?) из пуке зависти, ето, воле и желе да „пљуну манијаци“ и „завидници“, журећи да унизе и упрљају оног ко га је створио“. Место кога си навео из Андрићевих „Знакова“ идеална је завеса да се иза ње ушанчи читаво племе српског књижевног башибозука, енклава приглупих људи-песника, чије је дело добило признање из самостанских кућа полуобразованих и странчарски оријентисаних критичара, са темеља њихових обоготворених каприца, чија су глупост, књижевна брложења и бахатост легално прихваћени и подведени под кодекс тиранског Монолога са тзв. српском књижевном јавношћу. Шта је и ко претставља „српску књижевну јавност“ – то је друго питање. Постоји ли она, или је плод фикције, то, такодје, стоји под знаком питања. Етаблирани шљам унутар српске књижевне критике који пише за себе и своје истомишљенике не производи никакву „српску књижевну јавност“.
http://posebnaporodicnazavetina.blogspot.rs/2015/09/beleska-o-jednom-andricevom-zapisu.html

ЛеЗ 0003070 Избор из песништва Александра Лукића (препорука преводиоцима на стране језике) – БАДЊЕ ВЕЧЕ

Древни моји преци, где сте сад?

Чекајући бадњу вечеру, џарајући ватру –
размишљам о вама славећи.
Време је као обећано за устајање из гробова.

Ствари у соби изгледају накострешене
приправне за борбу бикова.

Тесто обредног колача што нараста
помогнуто силом квасца у тепсији,
улива мени наду већу од покојника
што се слутим осипају по снегу,
у мом несталном сећању вечери ове
намењене по среди жалости и слављу.

Тесто ће ускоро скончати у пећници.
Док се колач пече и порумени
мали симболи, представе Бога, животиња,
умешених врх колача искезиће се
као лобање древних бића.

Наливена чаша црног вина ми се нуди,
попићу је наискап. Наздравити немам коме.

Самоћи се не наздравља.

Онда ће се пред поноћ огласити звона
а пре зоре поновиће песму.
Празне улице улиће се у моју собу кроз прозор.

Исус нас је обмануо.
Богочовек касни на рођендан.

Уместо њега појешћу црну чоколаду,
и печени батак ћурке за ручак.

(Ове песме објављене су у збирци: КУКАВИЧЛУК, УКС Београд и Библиотека “Србољуб Митић” Мало Црбиће. 2012. године)
http://intervjuzavetine.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html
ЛеЗ 0003071 Мирослав Димитријевић СРБИ НА СЕВЕРУ ЕВРОПЕ
Своје праисторијско српско име данас у неизмењеном облику чувају још само Лужички и Балкански Срби, док су други словенски народи, који су се у античка времена такође звали Србима (Сербима), наденули су себи друга имена. Па и поред тога, Чеси, Словаци и Пољаци, и данас у својим историјама пишу да потичу од балканских Срба, а Руси, за себе кажу да су Руси, али своју земљу зову – Расија, баш као што се звала и балканска Расија, Расција, Рашка… Бугари су себе све до 9. века Христове ере сматрали Србима, а Македонија је била јужна Србија (раније Солунска Србија), затим Бесарабија је уствари Бела Сорабија (Бела Србија), и тако даље.
Пре него што почнемо опширније да пишемо о Србима на северу Европе, у коју су дошли из Сибира (трећи сеобни правац из Индије) 3060. године пре нове ере и населили обале Српског мора (Балтичко), које су још звали и Ерско море, по највећем племену Ере или Ерули, и како су затекли север Европе ретко насељен, а Скандинавију потпуно празну, и да су српска Ерска или Ерулска племена пристизала на север Европе све до 1460. године пре нове ере, желимо, дакле, прво да цитирамо нордијске и друге европске историчаре.
http://posebnaporodicnazavetina.blogspot.rs/p/blog-page_24.html

ЛеЗ 0003072 ВАН ГОГОВА СТОЛИЦА ПОРЕД ФРОЈДОВОГ КАУЧА / Зоран М. Мандић – Позив на писање овог текста стигао ми је из мистериозног тренутка сећања, које ми се, с времена на време, без обзира на становите временске разлике у лавирајућем поретку опструкција годишњих доба, отвара усред сна. И то оног, који сам након буђења, могао да запишем, па чак и коментаришем. А, све то, као “покретни празник” фамозне “историје оквира”, која се заводнички у мојој глави врзма неколико деценија и тера ме да је, без емоција, равноправна нападам и браним од ње саме, уз могућност да је понекад изведем у шетњу по београдским кафанама, нарочито оним, које се тискају у и око кварта Палилуле. Иако, таква очекивања тешко падају писцу који има децу, сваки пут сам настојао да у промишљању судбине тачног броја претпостављених божијих оквира додам нешто из дисања свог мишљења. Али да се вратим основној идеји овог текста
https://poglediiskosa.wordpress.com/2011/08/24/van-gogova-stolica-pored-frojdovog-kauca/
ЛеЗ 0003073 Њихов и наш Монтењ / Милан Влајчић – За разлику од великих култура у којима се непрекидно издају класици, у нас се чека на сабрана дела и седамдесетак година – Главни уредник париског дневника „Фигаро“ Жозеф Масе-Скарон објавио је недавно књигу посвећену утемељитељу модерног есеја Мишелу де Монтењу (1533–1592). Студија носи изазован наслов „Монтењ, наш нови филозоф“, враћајући достојанство појму новог филозофа који су последњих деценија бездушно арчили сасмозвани филозофи попут Бернар-Анрија Левија, Финкелкроута, Кушнера и других мислилаца опште праксе. Ово је иначе годишњица Монтењевог рођења (470 година), и готово у истом дану објављено је неколико значајних књига посвећених свом мислиоцу, међу њима „Памет другог (Монтењ, Монтескје, Моријак)“ познатог историчара културе Жана Лакутира, оји је нешто раније објавио студију „Монтењ на коњу“. Ту су „Најбољи есеји“ у избору и са коментарима Клода Пенганоа, док је код истог издавача објављено целовито издање Монтењевих „Есеја“ (800 страница са невероватном ценом од 23 евра, у нашим динарима, смешних 1320). У истом тренутку обновљено је издање „Монтењевог живота“ аутора Жана Превоа
https://poglediiskosa.wordpress.com/2011/08/29/njihov-i-nas-montenj-milan-vlajcic/

ЛеЗ 0003074 Поезија, прави песници, непесници / Бела Тукадруз
Цитат. – Милован Данојлић: Како је Добрислав протрчао кроз Југославију, Београд: Бигз, 1977, 287 стр. ; стр.: 143 – 146, из Главе шесте, потпоглавље Освета неприхваћеног ствараоца; с народом и за народ.
Зар је то поезија? – запитаће који површни, уз то непроницљиви читалац. Није ли очигледно да навожени стихови не заслужују пажњу иоле упућенијег критичара? Чему, онда, бављење таквим несувислостима? Шта аутор овог развученог и неодредљивог списа хоће да каже? Какво задовољство налази у оживљавању једне неважне, праведно запостављене књижевне појаве?Зашто бисмо се, поред толиких значајних имена новијег домаћег стваралаштва, задржавали на овом полуписменом почетнику? Зар наш културни и општи развој није заувек превазишао старинско гуслање и романтичарску брбљивост? Или је, можда, заговорник попартистичке поетике, па жели да укаже на дирљиву лепоту дечјих неспретности?Зашто се усредсредио на Раденовића?Зар није, и за ту врсту испитивања, могао да нађе неког заслужнијег и познатијег песника?Не би ли било мудрије да се на овакве остатке прошлости у нама и око нас једноставно не осврћемо?
https://poglediiskosa.wordpress.com/2011/09/02/%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8/
ЛеЗ 0003075 Стање у српској поезији крајем ХХ века / Предраг Чудић – …Прецењена су сва песничка имена која су цењена и слављена. Чим је слављен од ове власти, нешто није у ред с њим. Песништво, као и свако друго стваралаштво је самодавање, а не узимање. Постоји више начина да се живи стваралац поквари (код нас има 390 књижевних награда) – лавина награђивања је најефикаснији начин.
Проблем немоћи и неспособности наше критике је проблем неспособности друштва за радикалне промене политике уопште. Док је књижевност ишла руку под руку са комунистичком политиком, тада су писци били ваљани војници партије, сад су писци синови народа, они су перјанице националног интереса и националног јединства. Конкурс за државотворне писце је отворен, рокови суи неограничени. У нашој књижевности није било ничег сем политике, све остало што се догађало догађало се у сенци
https://poglediiskosa.wordpress.com/2011/10/19/%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%BC-%D1%85%D1%85-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0/
ЛеЗ 0003076 Исто, у српској култури и књижевност – фатум – Бела Тукадруз 1
ОПЕТ ТО, ИСТО
Нисам имао среће са многим рукописима својих књига. Понеки од њих беху заточени код београдских издавача (доминантних монополских комунистичких издавача, да им не наводим имена, јер би им учинио услугу!), као на робији. Као да је те рукописе неко „уврачао“. Ако мислите да ја сада, много година касније, све ово пишем, како бих покушао да скинем „враџбину“ са читавог низа мојих наслова који су штампани окаснело, и опет у незгодно време, грдно се варате. Не пишем ни мемоаре, ни меморандум. У јануару 1994. године покушавао сам да средим своју сеоску библиотеку, али полице су заузели (неколико дужних метара) дневници и бележнице, које сам водио од најранијих дана! … Нагомилало се … Шта да чиним са свим тим дневницима и бележницама, које су већ почели да нагризају влага, године и мишеви, понеке претворивши у фину папирнату плеву?
Да их бацим у старо зарђало гвожђе, као што је много шта одбачено? А можда да прелистам и читам све то поново? Зашто? Да бих се у огњу страдања освестио и засијао као усијано гвожђе?
Док сам листао не једну бележницу, у којима је било свега и свачега, одлучио сам да ускратим задовољство књижевним лешинарима, јер би они сигурно после моје смрти по свему томе роварили не сналазећи се у мору рукописне заоставштине
https://poglediiskosa.wordpress.com/2011/10/24/%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8-%D0%B8-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D1%84/
ЛеЗ 0003077 Пример: Бела и шарена Србија – Превратничка улога „Хазарског речника” – Научни скуп „Српска проза данас” други је од пет предвиђених скупова чији је циљ да се добије обухватан приказ савременог књижевног стварања на српском језику, у свим жанровима
увек Милисав | 17/09/2015 10:38
Увек исти људи нешто пребрајају себи у браду, па онда медији то нешто цитирају, трла баба лан. Језик је жива материја, изађите из својих пећина, слушајте народ, напредујте, не богорадите.
Hrvoj Hrvatin | 17/09/2015 15:04
Ovo je sve naivno. Ne bih o kanonu, tko sve spada u velikane i malikane, no jedno je bitno: književnost više nema ulogu kao u 18. i 19. stoljeću, te dijelom u 20. Ulogu dominantnoga kulturnog oblikovatelja preuzeli su audiovizualni mediji. Npr. i najutjecajniji svjetski pisci u posljednjih 40 i više godina (Borges, Calvino, Cormac McCarthy, ..) jednostavno ne znače što su za svijet značili Voltaire ili Tolstoj, ili za propalu Jugoslaviju Krleža i Andrić. Tempi passati.
Sanja Mandić | 17/09/2015 15:37
Kakva irelevantna grupa ljudi zabavljena jalovim poslom! Bez kontakta sa stvarnošću, kao da su izašli iz neke kulturne sekcije mesne zajednice. Ne zaslužuje komentar ovaj tekst.
http://arhivuosnivanju.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html
ЛеЗ 0003078 наша смрт није нешто што треба прихватити као нормално / бошко томашевић – Драги Мирославе,
Хвала Ти на објављеној белешци. Пишемо, радимо, боримо се.
Лепо доба младости одавно је иза нас. Пуно је невоља и јада који су нас стекли. Твоја борба са битангама у животу и око тебе била је велика. Изашао си као частан победник са свима њима. Оне веће недаће, попут болести, непобедиве су, догадјају нам се и у младости, и у овом нашем добу када бисмо могли још мало на миру да поживимо, али пуно тога нас саплиће. Сви смо то имали или имамо у породици. Рак, када ћемо га победити, када ћемо победити не само рак, него и саму смрт? Срамота је умрети, зашто умире човек? Упућујем те на једну једину књигу у којој се говори да наша смрт није нешто што треба прихватити као нормално, него као ненормално и неприродно. Реч о књизи Владимира Вараве „Етика неприхватања смрти“ („Логос“, Београд 2010).
Сећам се дана наших студија, када си ти био ведар момак, пун енергије (Видим да си пун енергије и данас, свашта си покренуо, све сам и на сопствене мишиће, уз равнодушност званичника, али не и нормалних људи. Ту си бранио наша права, право на јавност свих људи стваралаца. То је остало и то ће остати). Ја сам више био повучен, склањао се у тишине у Алпима и гледао на нас овде из безбедне удаљености. Тамо, у тим забитима, написао сам пуно тога, али је то остало тамо, понешто додје и овамо, али то што стигне не покреће ништа, падне, и заћути у пустињи које си се ти, колико ми је познато, нагледао….
https://sites.google.com/site/duhovitrecesrpskerenesanse/pisma/nasasmrtnijenestostotrebaprihvatitikaonormalnoboskotomasevic

ЛеЗ 0003079 Милановић: Данас или сутра укидамо блокаду! – Гранични прелаз Шид-Товарник и данас је затворен за сва возила српских регистарских ознака из правца Србије, а прелаз Батровци-Бајаково и за сва теретна возила, док је Хрватску са српским пасошем могуће прећи пешице или у возилу страних регистарских таблица, јавили су репортери Танјуга. Колона камиона, који су већ данима блокирани на прелазу Батровци-Бајаково, дугачка је око 13 километара. Грађани Србије хрватску границу са српским пасошем могу да пређу само пешке или у возилима страних регистарских ознака. Иако српска гранична полиција дозвољава пролаз свим путничким возилима, без обзира на регистарске таблице, њихове хрватске колеге не пропуштају аутомобиле са српским регистрацијама
http://zavetine.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html
ЛеЗ 0003080 Рачуни чисти, чему сумње? – Најстарији српски и светски часопис Летопис Матице српске најзад је финансијски обезбеђен за 2015. годину и наставља да излази у месечним свескама. Упркос томе што је Министарство културе учинило све како би овај часопис, понос српске књижевне периодике, током 2015. проредио своје изласке, Матица српска је захваљујући институцијама и појединцима свесних значаја вредности овог типа, успела да проблем финансирања часописа за ову годину у потпуности реши.
Ово се истиче у одговору Председнитшва Матице српске на саопштење Министарства културе у којем је затражено од Матице да положи рачуне о пословању.
У саопштењу се наводи да је за Матицу била неподношљива помисао да је овај часопис могао да излази као месечник у Аустроугарској, а данас у Србији, због ароганције једног министра не може. Због тога су, после одлуке Министарства културе да путем конкурса, за Летопис издвоји свега 400.000 динара, у акцији спасавања часописа помоћ дали Секретаријат за културу Војводине (1.150.000 динара) Управа за културу Новог Сада (700.000), као и добротвори и донатори (270.000).
– С обзиром да министар Тасовац упорно захтева да се објаве подаци о свим Матичким приходима, нема разлога да то и не учинимо. Само што би министар претходно морао одговорити на неколико логичних питања: зашто је до сада само од Матице српске захтевано овако јавно полагање рачуна? Да ли ће и од неких других установа (можда од Београдске филхармоније) сада затражити да испоставе структуру својих прихода? Да ли је Матица српска заслужила овакве јавне прозивке и малтретирања? Због чега министар опсесивно настоји да Матицу прикаже као спорну и проблематичну установу?
http://arhivuosnivanju.blogspot.rs/2015/09/blog-post_25.html
ЛеЗ 0003081 Бела и црна Русија – Писали сте о ерозији руске државе и паду морала нације који се не зауставља још од времена комунизма. Да ли је таква Русија у стању да се носи са новим спољнополитичким околностима?
Руска држава није нарочито ефикасна. Ту не мислим ни на политичку или економску димензију, већ ми се чини да је највећи проблем у руском народу, у његовом менталитету. Рекао бих да је реч о средњовековном менталитету. Ми смо у потпуно другом вагону, у сасвим другој брзини у поређењу са европским земљама. У самој Русији постоје две државе. Један мањи део који називамо „белом Русијом” чине мислећи људи који желе слободу. Њихове темеље је ударио Петар Велики и све чиме се поносимо у руској култури десило се после његових реформи – Чајковски, Достојевски, Чехов… Постоји међутим и онај много бројнији део, такозвана црна Русија коју чине средњовековне масе како у Москви тако и широм земље, а међу њима Путин ужива највећу подршку. По питању менталитета још се нису отарасили робовског наслеђа и себе и даље не доживљавају као грађане. Јаз између две Русије испуњен је страхом и неповерењем…
http://arhivuosnivanju.blogspot.rs/p/blog-page.html
ЛеЗ 0003082 Сирија? – 12 чињеница које многи не знају и не желе знати о Сирији. … 12. Сирија је једина арапска земља која ништа не дугује Међународном монетарном фонду
http://sazvezdjez.blogspot.rs/2015/09/sirija.html
ЛеЗ 0003083 доследност, јашта, нема шта! – Из интервјуа Радована Белог Марковића у ЛМС
Међутим, Ви чесtо сада говорите да писац не треба да
буде друштвено анgажован?
Ако Ви мислите да се друштвени ангажман састоји у под-
стицању народа да походи „народна” позоришта, раде воље ћемо
пристати да у ангажоване писце и нас убројите, али Ви очито
циљате на припадност негдашњем Савезу комуниста и у томе ви-
дите нашу недоследност, с присенком некаквог злочинства, чак…
Добро би и утешно било уколико је то и једина недоследност, у нашем већ дугом животу, а добро је и што се нама злопамти и спочитава „одвођење” сељака у позориште, дочим се отимање сељачке имовине и масовно одвођење сељака у апсу великодушно другима заборавља…
https://poglediiskosa.wordpress.com/2011/11/22/%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D1%98%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%B0/
ЛеЗ 0003084 Холандски новинар као избеглица у хрватском кампу: Људи живе једни на другима. Ово је невероватно. Ово је нехумано!
http://identitet2007.blogspot.rs/2015/09/novostirs.html
ЛеЗ 0003085 СУШТ / Ристо Василевски
https://poglediiskosa.wordpress.com/2012/07/08/%D1%81%D1%83%D1%88%D1%82-%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8/
ЛеЗ 0003086 Василиј РОЗАНОВ БАВЕЋИ СЕ НУМИЗМАТИКОМ . – …. Колико је наших репутација, ако не књижевних (ниједна књижевна) онда новинарских, обливено крвљу младих. О, кад би младићи икад могли да поверују да људи који их никад нису гурали у тај крвави посао (терор) воле и поштују њихову драгоцену вечиту душу, њихову неизвесну и драгу „будућност“ (читав свет), више него те њихове „доушнике“ којима су се поверили… Али никад у то неће поверовати!… Они мисле да су усамљени, напуштени: и да су им „блиски“ они који им шапућу: „идите испред нас, ми смо већ стари и ништавни, ви сте храбри и племенити“. Тај ђаволски шапат никад није био схваћен. Њекрасов, члан Енглеског клуба, партнер милионера, гурнуо их је више него било ко други својом песмом „поведи ме у табор међу оне што пропадају“. Та песма је сва заиста прожета крвљу. Не може се замислити несрећнија омладина него што је наша. У томе се огледа сва наша стварност, која је толико бесмислена да личи на сан, која у младићима подржава ту црну и горку помисао („сви су нас напустили“). Шта су у ствари видели и чули од гвоздених генерала, од ледених саветника, од „дерикожа“-трговаца, од „скоро читавог руског народа“.
https://poglediiskosa.wordpress.com/2012/07/31/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98-%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2-%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%BD%D1%83%D0%BC%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA/
ЛеЗ 0003087 ЛАКО ЈЕ БИЛО СКЕРЛИЋУ / Радован Бели Марковић. – Помишљам нешто, овако матор, дупло старији од Скерлића, кад је напустио овај наш књижевни и српски свет, помишљам – лако је било Скерлићу. Неколико романа око њега, прегршт песника у целом видокругу, једна једина права домановићевска птица ругалица, као савременик, неколико приповедача који су више уздисали, наличили, више имитирали, копирали и још више по биртијама пили. И само један условно говорећи модеран, онако снохватичан, „чупав и занесен“ песник коме је са лакоћом и са великим густом онако сурови и неправедно, као петлу који прерано кукуриче, критиком за памћење, он, Бесни Скерла, заврнуо шију
https://poglediiskosa.wordpress.com/2012/09/24/%D0%BB%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D1%81%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D1%83-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D1%80/
ЛеЗ 0003088 Из „Божје визуре“, рукописа песама Мирослава Тодоровића . – По ко зна који пут пребирам по листовима. Сређујем, прецртавам, преписујем, бришем, трагам, цепам, по ко зна који пут…Видим, на папиру зачео се стих, пламичак палацне, угаси се, још мало светлуца…утихне. Па, поново, пребирам по листовима… Реченица без тачке. Кренуо сам на пут, на по пута стао, изгубио мисао, никако да се сетим, тако и ова незавршена стих реченица… И данас пребирам по фасциклама. Рашчишћавам, овај фрагмент је избледео, осушила се стабљика на сунцу, није издржала летње жеге, строфа пресушила, само линије слова по пустој белини…мотре.
https://poglediiskosa.wordpress.com/2012/09/30/%D0%B8%D0%B7-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D1%83%D1%80%D0%B5-%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE/
ЛеЗ 0003089 Иверје, есејистичког гневног ума / Миодраг Мркић. – За нас је важно да Лукић није конфекцијски
радио своје дело по шемама пророка, апокалипса.
Важно је да Лукић говори. Не говори примењена
поетика, чега има доста у нашој књижевности,
сателитској, из друге руке, трабантској, тривијалној.
Па и у смислу коришћења астрологије, карата
и других техника из, да кажемо, субсвета. Једном
искоришћена техника као оригинал већ после
прелази у књишкост, занат. Тренутно су за мене
сада интересантни стихови овог ренесансног универзалног
човека („Бог на земљи – човек“), стихови
који мислим тумаче, да кажемо уобичајено, усуд
песника Лукића: „Филозофска школа новог стила;
/ презирући славу, част и богатство, /неће наћи
дан сред германског крила: /слиједит ће њу многобројна
братства“ (III, 67).
Ето, у својој ренесансној свеобухватности
из духа вруља ирационалног поете Нострадамуса
видимо и осветљени дух Лукића из двадесетог века
и почетка двадесет првог. Да не говоримо и о нашим
и Нострадамусовим виђењима о „ратничкој пјесми
небом што иде“ или „божанским душманима“. Да, да
не говоримо овде о Милосрдном анђелу
https://poglediiskosa.wordpress.com/2012/10/08/%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%98%D0%B5-%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%98%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%83%D0%BC%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BE%D0%B4/
ЛеЗ 0003090 НОВА АНТЕЈСКА ЛИРИКА / Душан Стојковић. – …. Као што песник пева о њој, тако и она пева о њему. Редак је у српској поезији такав (интер)активан однос. После Вељка Петровића, ми нисмо имали песника чије је антејство било овако изразито и овако песнички плодотворно. Но, антејство Мирослава Тодоровића симбиотички је срасло са космизмом, те бисмо могли да га назовемо, ма колико то оксиморонски (за)звучало, и космичким антејством
https://poglediiskosa.wordpress.com/2012/11/19/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/
ЛеЗ 0003091 ЛОМАЧА / Зоран М. МАНДИЋ
https://poglediiskosa.wordpress.com/2012/11/28/%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%B0-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%BC-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%9B/
ЛеЗ 0003092 Осврт; случајеви; феномен титоизма, тотализма / Белатукадруз. – ТИТОИЗАМ је,у свом генетском коду,у својој најдубљој и најприкривеној сржи,садржао ОКРУТНОСТ система који присваја у целости.Тај систем,изведен из руског тоталитаризма,само је наизглед имао мекшу шапу. Друга,или како често кажу Титова Југославија (Титославија),грађена је на „социјалној ретардацији применом радикалних средстава пуког идеолошког , економског, културног, политичког, полицијског насиља“. Стваран је -како пише Љ. Кљакић – савремени облик примитивног комунизма,„који је појавни облик приватног власништва које хоће да се постави као позитивна заједница
https://poglediiskosa.wordpress.com/2012/12/06/%D0%BE%D1%81%D0%B2%D1%80%D1%82-%D1%81%D0%BB%D1%83%D1%87%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8-%D1%84%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B0-%D1%82%D0%BE%D1%82/
ЛеЗ 0003093 ЧУДОТВОРНА ИКОНА У ПАСТЕРНАКА / Раде Војводић. – https://poglediiskosa.wordpress.com/2013/06/19/%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D1%83-%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%B2%D0%BE/
ЛеЗ 0003094 Књижевна критика: Главни састојак приче. – …. У непаметно названој библиотеци „Златно руно“ појавила се једна изврсна и паметна књига која се сваком својом страницом цинично руга свету који хрли за неком добити у животу осуђеном на стални, па и коначан губитак. Није то књига за ово време, тешко ће је данашњи примитивци опсењени идејом лаког и брзог успеха, заснованог на крађи и политичкој отимачини, читати чак и ако међу њима, у шта треба јако сумњати, има неки читалац. Ово је књига једне боље књижевне прошлости, а ни у њој ауторки, госпођи књижевници, није припала већа слава и хвала. Можда управо зато у једној „оскудацији“ ова књига привуче поглед чланова жирија за доделу Андрићеве награде?
https://poglediiskosa.wordpress.com/2013/09/08/knjizevna-kritika-glavni-sastojak-price/
ЛеЗ 0003095 Ко су писци који су стрељани због другачијег мишљења. – НАПРЕЧАЦ, без поговора и доказа, немилосрдно, и брутално, са печатом „народних издајника“ многобројни српски угледни уметници и интелектуалци страдали су од руке нове комунистичке власти одмах по окончању Другог светског рата. Међу њима и књижевници од којих су неки изведени пред стрељачки строј, други били принуђени на прогонство, а трећи се определили за унутрашње изгнанство. Од почетка тог суровог прогона протекло је 70 година, што је био повод Српском књижевном друштву да припреми низ трибина под заједничким насловом „Стрељани писци“. Вечерас ће бити одржана прва, посвећена Светиславу Стефановићу (1877-1944).
https://poglediiskosa.wordpress.com/2014/04/14/ko-su-pisci-koji-su-streljani-zbog-drugacijeg-misljenja/
ЛеЗ 0003096 Дуг поглед уназад: Заветине . – Заветине су биле у упорне у покушавању и залагању да се упозна, представи и “она друга, недовољна позната Србија, она што је далеко од власти, сваке власти, и политике“….

ЛеЗ 0003097 Дочекане песме Стојана Богдановића
ЛеЗ 0003098 ВРТОГЛАВИЦА / Благоје Свркота

ЛеЗ 0003099 Из „Предговора“ Одабраним политичким списима Светислава Стефановића. / Светислав Стефановић и Збор Димитрија Љотића

ЛеЗ 0003100 O MRTVIMA SAMO ISTINU. / Razmišljanje povodom smrti bivšeg predsedníka Češke republike Václava HAVELA, gledano iz Češke

….

ЛеЗ 0009453   

Advertisements