59

(Азбучник Прототипа Енциклопедије ЗАВЕТИНА)

ЛеЗ 0002951 Политика, књижевност и хумор – Тријумф знања о човеку – акти Тајне полиције…

ЛеЗ 0002952 ЈЕКА ИСТОРИЈЕ / Белатукадруз – Милан Комненић : Јека, Српска реч, Београд,1995, 276 стр. – Песме у овој књизи су комуникативније, значењски отвореније и можда једноставније у изразу.Биће и оних који ће их читати као антиратну лирику, мада је ово у суштини књига о националном поразу. Те песме се, донекле, разликују од песама које је Комненић писао на својим почецима и током свога развоја. Песме у овој књизи су одјек и јека погубних и страшних догађаја, једног бесмисленог унутрашњег рата и злочинстава почињених у њему.

ЛеЗ 0002953 БЕЗ ИЛУЗИЈА / Белатукадруз – Љиљана Шоп : О наивности и невиности, Српска реч, Београд , 1995 , 285 стр.
„Ако јесмо и о чему имали било каквих илузија, дошло је време да буду развејане, до последње. Ако нам је ико био, макар и у било чему ауторитет, због својих дела, речи, положаја, па данас пажљивије погледамо шта чини или не чини, слушамо шта говори или о чему ћути, оде ауторитет у неповрат, а остаје укус чуђења, горчине и разочарања. Величине које смо и сами стварали и подржавали, не бисмо ли се барем у нечем снашли и на некога у свеопштем постојању ослонили, распрскавају се попут комета у суновратном паду “ , пише Љ. Шоп (стр.255). А управо у тим речима најсажетије је изречена „поетика“ ове отрежњујуће књиге.
Ова књига није за забаву и разоноду, није нимало наивна и невина : после њеног читања остаје огромна тежина…Ова књига је добра већ и по томе што је покушала и у много чему успела да сахрани безразложне илузије, да отклони лажне ауторитете, да критички прогледа и препозна грешке , макар на примерима других, већ и стога да их сами не поновимо. Али је тешко, веома тешко живети са сазнањем да у овој земљи и времену ни сопственом детету више немаш на шта указати као на светињу, постојан квалитет, неокаљану истину, нити на кога као узор, вредну парадигму, идеал (стр.255). Своје дневничке записе Љиљана Шоп посвећује мајци Ирми

ЛеЗ 0002954 Одломци из приказа Савићевог романа „Ћуп комитског војводе“ – Иако Савићев роман Ћуп комитског војводе има оквир трагичне љубавне исповести Анонимног Приповедача, извесног београдског глумца, потомка комита, зачетог у време Топличког устанка, љубав у овој књизи не представља „Најснажније испољавање воље за вредношћу“. Јунаци у овом роману, мушкарци или жене, Бугари или устаници Срби ( комите, четници), нису у сваком смислу потпуно само они, или то јесу они тек када воле. А у роману воле Анонимни Писац и Херберт Ленц ( двојници ). Ако је истина да мушкарци у свакој љубави воле само себе, оно што хоће потпуно да буду и потпуно треба да буду : њихову најличнију, најдубљу суштину, онда они војници који силују жене, четникиње или сељанке топличког краја или чак жене спарују са псима, чине то да би уживали у злочину.
То су најчешће дидатички окупаторски призори, примерне перверзије, чинови за надилажење човечанских, цивилизацијских норми. Та злочиначка пракса практикује се са извесном садовском апатијом. Због чега? Апатија је уперена против осећања. Аћин пише: “ Предуслов сваког либертенског чина код Сада је да осећања буду охлађена .Све што се чини – има се чинити хладнокрвно. Бестрасна хладноћа се особито захтева приликом вршења ма каквог злодела.Занос у злочину је строго осуђен као нешто противприродно. При томе, уљживање није забрањено, допуштени су врхунци неке безличне чулности

ЛеЗ 0002955 ПОРЕКЛО ЗЛОЧИНА ЈЕ У ЧОВЕКУ БЕЗГРАНИЧНО :поновно читање – Маркиз де Сад беше против врлине и Бога, чак и „против покушаја да се од врлина које омогућују срећу најнижих начини мерило за просуђивање свих вредности – да се то назове Богом : инстинкт за самоодржањем у слојевима с најмање животне снаге“ (Ниче). Размишљајући о повестима Маркиза де Сада, Аћин сматра да је роман овог либертена „плод имплозивног, сузбијеног кретања, ослобађајућег, које не мари за границе, изазива на њихово пробијање“. „Испод кретања за којим жуди – пише Аћин – аутор 120 ДАНА СОДОМЕ, ЈУСТИНЕ и ЈУЛИЈЕ, у којима нас снага и имагинација злочина престрашују, скрива заправо писање романа као сликање онога што волимо и призивамо. Садова романескна уметност је парадоксна пракса…… У његовом приповедачко – филозофском приказу морамо назрети нашто о п о р е к л у з л о ч и н а (подвлачење – М.Л). На то је смерао Сад, умножавајући призоре злочина, као што је знао да ваља увећавати брзину дотле да се кретање више не види. ПОРЕКЛО ЗЛОЧИНА ЈЕ ЧОВЕКУ БЕЗГРАНИЧНО… УМЕО ЈЕ ДА У СВОЈОЈ СТРАСТИ ПРЕПОЗНА НЕШТО ОД ИСТИНЕ ЗЛОЧИНА (подвлачење – М.Л.)“. И Савић у Ћупу комитског војводе открива порекло злочина у својим јунцима. Нема сумње у то која је машта моћнија у Савићевом роману: машта зла тријумфује над маштом добра.Снага и имагинација злочина у Ћупу комитског војводе шокирају…

ЛеЗ 0002956 ПОШАСТ ГРАЂАНСКОГ РАТА / Белатукадруз – Жарко Команин : Господ над војскама (Петокњижје о пораженима). – СКЗ,Београд,1995.

ЛеЗ 0002957 САВЕСТ – Постоји иделани свет лажи, где је све истинито – записао је Лец у своје време. Та мисао ми се одавно допада, јер погађа у срж оних процеса у нашој официјелној и декласираној књижевној критици, која се својски потрудила преко својих тетовираних и ограничених представника да канонизује низ послератних српских песника, које ће време подвргнути својој строжијој критици, узевши у обзир све, па и прећуткиване ствари. Текст који следи, прећуткује се у нашој књижевној јавности, али то је узалудна работа, јер је тај текст израз муњевитих блескова који су обасјавали мој дух изнутра када сам се присећао оних ствари које имају мало сведока у животу. Ја наравно више ценим те блескове, после свега, него трепераве ореоле око глава и дела неколико српских послератних песника и уредника у монополским ком. изд. предузећима…. (целовита верзија. Плус једна неопходна напомена)

ЛеЗ 0002958 тзв. официјелна српска књижевна критика – Хоћете ли да вас проведем кроз ту капију?
Почео сам да пишем стихове врло рано, као и многи други, то јест пре петог разреда основне школе, а прве стихове објавих крајем шестог разреда. То
што сам тада писао, 1963. године, или 1964, или касније, 1967 – 1969. године,
чинило ми се незграпно, недотерано, у поређењу са стиховима мог ондашњег пок. пријатеља С. Трујића.
Још док сам био ученик основне школе, било је послато чудо у облику старијег младића,песника сонетних венаца, родом из Мораве (налик у много чему на песника Јагличића), који је у Пек доносио пакете са књигама и своје одушевљење. Његови сонети беху старински,музикални,као песма Бранка
Радичевића (Путник на уранку )… Он је умро не објавивши ни једну књигу. Ништа од онога што је писао, или цртао, није сачувано! А то је као да није ни постојао, као да сам га измислио. Али, С. Т. је постојао, и његово постојање је било несумњиво као дубок вир, или високо дрвеће Преко Пека, где ми је понекада диктирао своје катрене и терцине… С. Т. није никад потврђивао да је Песник потврђујући своју вештину препорукама професора књижевности или уредника, или потурајући под нос некакве часописе који су објављивали његове песме, него стварајући их у дугим летњим поподневима…
Као средњошколац гутао сам криминалистичке и каубојске романе, шунд; Бодлера, Адија, српске народне песме…Књижевни часописи су заобилазили Звижд,Кучево; а ако би и залутао ипак неки број “Браничева”, “Књижевности”, “Багдале”, “Поља” или “Студента” , “Видика”, онда је то било чудо. Могао сам се надати да ћу у мом завичају срести пре Исуса Христа, него неког уметника, песника.Они који су симулирали некакве уметнике, подсећали су на Христа, својим изгледом, али нису имали чудотворачку моћ.

ЛеЗ 0002959 испуњавање књижевне правде – Став.Чврсто уверење.Сведочанство
__________________________
И сам сам оставио извесно сведочанство о јексерашима у облику есеја:”БУМЕРАНГ”(Алманах за живу традицију књижевност и
алхемију, I, Београд, 1998, стр. 404 – 414) У бистрој води се види свака
жаба! Јексераши су ми, као уредници, одбијали рукописе романа, па и оне који
су садржали мноштво стихова! Описао сам начин на који је Р. Б. одбио моје
рукописе… (исти есеј, стр. 414). Шејић их је боље оцртао од мене.
Поновићу: У највећим издавачким предузећима осамдесетих, деведесетих,
уместо институције јавног конкурса и тежње уредника да објаве најбоље
понуђене рукописе, има толико паучине “домаћег паука” и “пепела генија”, да
иоле озбиљан човек и писац у тим редакцијама брзо добије порив да кија. Ако
је здрав, ако је сачувао духовну једрину и природну философију…
Време је најбољи критичар и судија. Време их је сместило тамо где треба.

Шта ми данас, деценијама касније, пружа самопоуздање и извесно спокојство?
Шта друго човеку може пружити поуздање сем истине; и зар ишта друго
не пружа спокојство до искрено тражење истине? (…)
Као двадесетрогодишњем песнику, одбише ми у “Просвети”, онда угледни и утицајни песници- уредници, рукопис књиге “Судбина раба Мирослава”. Да ли због невештине са којом је писан; или са неког ванкњижевног разлога? Можда се рукопис “Судбине…” учинио уредницима као неко трабуњање? (Написао сам дужи есеј “САВЕСТ”. То се, савести ради, морало учинити.)

ЛеЗ 0002960 ШЕЛОГОВШТИНА или белешке поводом пет песама / Белатукадруз – Написао сам, пре извесног времена, да је Киша, као песника, „кастрирао“ Ендре Ади, мађарски песник. Написао сам, и остајем при томе, да је Раичковића, као песника „кастрирао“ један писац са англосаксонског подручја. Те ствари ја нисам исисао из малог прста. Ко не верује, нека провери. Ваља поново читати, критички, рецимо мемоаре неких наших писаца, наравно, оних који су стигли да их напишу, макар и у неком несавршеном, грубом облику. – Какве би мемоаре могао написати Винко Шелога, помислих, читајући његову песму „Магаре“ (стр. 38), „Кафа у Прибоју“ (стр.69) „Симпозијум“, „Књижевно вече“ (стр. 72-73), „Декика“ (82), „Сретов наук“ , „Први годишњи одор на мору“, „Оњегин у завичају“(85-90)…
Ко је – Шелогу „кастрирао“? питао сам се, читајући ове стихове, као записе из мемоара или дневника. Е. Оњегин; Пушкин, Бајрон, Рембо?
Мени се чини, да будем искрен до краја – да је наслов ове књиге помало патетичан, да не кажем архаичан и стармали; али и да је одабран адекватнији, рецимо „Талог живота“ (према песми са 93. странице), књига не би скренула већу пажњу на себе, јер она је сама по себи више него леп наговештај дара, приповедачкога дара специфичне тежине коју овај писац или није свестан или га (?) подцењује, игнорише, него што су најубедљивији фрагменти у збирци? Пошто овај писац није блефер, можда се и догоди, да кроз коју годину добијемо од њега и књигу прозе, рецимо, која би – барем судећи на основу ове песничке збирке – одскочила „свежином контузоване провинције“.

ЛеЗ 0002961 Сито и решето – Не, нису вицеви, напротив. Најновије вести УКС.
_________________________________
ЂУРИН ШЕШИР НА ГЛАВИ МИЉУРКА ВУКАДИНОВИЋА
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕЂУРИН ШЕШИР
Жири за доделу награде Ђурин шешир (у саставу: Душан Стојковић, председник, и чланови Радивоје Марковић и Милош Јанковић), коју су заједнички установиле Фондација Солидарност Србије и Кућа Ђуре Јакшића, на седници одржаној дана 25. априла 2012. године, констатовао је да je од 28 рукописа под шифром, који су ушли у ужи избор, после жирирања и вредновања – у најужем избору остало 10 (десет)рукописа, са следећим шифрама:
Печат I
Рунолист
Дар Мар
Болани Дојчин
Розета
Губернија
Петар плете Петру плот
Андромеда
Савршено Сам
Ступље

ЛеЗ 0002962 Сокак, Винаверов – ЈА, РАДЕ ДРАИНАЦ, ТВОРАЦ НОВЕ ВАСЕЉЕНЕ
тражим пет динара у зајам од ког доброг човека из старе васељене.
Од људи из мноме сатворене нове васељене узалуд сам тражио зајам, они не располажу ни мањим сумама. Изгледа да сам, стварајући нову васељену, побркао и заборавио неке басне бајаличке те ми је васељена остала „шворц“.
Дуг ћу вратити чим створим једну новију, новчанију васељену.

Раде Драинац.

ЛеЗ 0002963 Једнима пацке, другима паре – Одавно је знано, подсећа Андрић, да се УКС залаже за сарадњу са свим књижевним удружењима, свакако и са СКД у чијим се редовима налази доста писаца који су и чланови УКС.
– Али, гле чуда, ми смо незадовољни и незахвални не само расподелом средстава, већ у првом реду односом надлежног министарства према УКС које ове године обележава 110 година рада и постојања. Чини нам се да ово њихово саопштење делује лицемерно када кажу да се ми међусобом договарамо са другим књижевним удружењима о заједничким програмима. Ми смо то чинили и чинимо и сада, али у пракси догађа се нешто друго потпомогнуто и саветима из Министарства културе.
Према Андрићевим речима, чланови УКС ниједног тренутка не стављају у први план новац знајући да је време тешко али су средства неопходна за реализацију значајних пројеката као што су Београдски међународни сусрет писаца, издавање „Књижевних новина“, одржавање трибине Француска 7, додељивања награда „Милан Ракић“ и „Матићев шал“ као и за афирмацију младих писаца и на непрестано указивање на великане књижевне речи у Србији
http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2015/09/novostirs.html

ЛеЗ 0002964 (366, И ДАЉЕ) НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ (00369)
Понедељак, 7. септембар 2015. Пренос моштију св. ап. Вартоломеја, свети апостол Тит

Драги читаоци! Овај нови број НовиБуСур-а је одржао дату реч, што се тиче обима, ритма, графичких прилога, отвара се констатацијом, тачном у много чему, која много личи на наше друштво и књижевност (тешко је живети у тој пукотини), и онда следе прилози који то потврђују, а на крају долази Веровали или не : Десет година касније ОД ЗЕНОНА ДО БЕРГСОНА тежине 1292 грама продаваће се за 531 динар што је испод цене тоалет папира исте тежине , Јагличићев осврт Огледало једне епохе, као – не дај боже поручено – а није! Што ће сваком разборитом и стрпљивом бити јасно прочита ли све до краја и утуви како треба. Можда ће некога и изнервирати што толико у овом броју има «Винаверовог сокака», али хумора у овако тешким временима никад доста. Осим тога, ако баш хоћете, и мене је изнервирао тај «Винаверов сокак», док сам га, да тако кажем «инвентарисао» и припремао за «Лексикон Едиције Заветине» – заборавио сам да је толико ствари публиковано минулих година, ми смо тек на почетку једног подсећања, које увек и није баш најпријатније. Писао сам у прошлом броју да су локације «Сазвежђа Заветина», прошлог месеца прешла црту од 14 милиона прегледа, није ми баш било јасно – зашто стално расте популарност и некако тихо и незадрживо, као воде које надолазе? Али сам инвентаришући, понављам, једно од јатачких склоништа, какав је «Винаверов сокак», схватио да «Заветине» у ствари стичу све више присталица и читалаца, захваљујући томе што су међу првима разумеле и појмиле да савремени књижевни часописи на папиру, или они електронски, што се неминовно претварају у бункере разноразних књижевних секти, као и толике тзв. Рубрике културе тиражних штампаних на папиру дневних листова, углавном разговарају сами са собом, ко то чита, осим оних који су платили да о њима изађе нека вест, мања од врапчијег кљуна или дужа од поскока ( све зависи колико је наручилац вести платио!) «Заветине» не наручују текстове, и не наплаћују, али би могле ускоро с обзиром на број укупних посета (наравно, шалим се).НовиБуСур је испунио тај простор мртвила наших књижевних часописа, тзв. Рубрика за културу и апатије коју производе порнографија политике и порнографија телевизије. Другим речима, „Заветинама“ се верује, јер их не финансирају партије и мафија, тајкуни или стране обавештајне службе; и зато што не изневеравају – надам се – у основној ствари : мера су културе, како би рекао покојни Лец, јер не скривају колико тога пропада по глави становника!!
Недеља, 6. Септембар 2015. М. Л.
Видети више : http://bibliotekez.blogspot.rs/2015/09/00369.html

ЛеЗ 0002965 Саркозијева идеја и коментари jovan maksimovic | 06/09/2015 07:21
Г-дине Саркози, у Србији вец има преко 500 000 избеглица из Хрватске, БиХ и Косова, васа дрзава је далеко веца и богатија, примите и ви 500 000 ових несретника које сте васим деловањем приморали да птразе спас; ако исти број приме Енглеска и Немацка све це бити ресено веома брзо. Када се изједнацимо по броју избеглица моземо нове да примимо, до тада заборавите на нас. Ми им и сада далеко висе помаземо него ви, Србија јесте гостољубива и све цини за те несретнике, будите и ви из ЕУ мало гостољубиви, ми и сами немамо довољно хране али сто имамо делимо са њима, зар то није довољно. Тај центар који предлазете био би једна врста логора, Срби су алергицни на рец логор, имајуци лоса исуства у таквим логорима. Нама логори нису потребни а нецемо их правити за друге, има доста земаља које у томе имају искуства, нека наставе традицију. Срби воле Французе као народ, али зазиру од њихових политицара. Viva la France.

http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2015/09/blog-post_6.html

ЛеЗ 0002966 Порнографија – протерана и наручена – Франкфурт, Хајделберг – И док многи кажу да је за цео свет штета што Академија лепих уметности у Бечу својевремено није примила Адолфа Хитлера на студије сликарства и тиме поштедела свет његове политичке каријере и Другог светског рата, „допринос” нацистичког вође уметничким водама и даље изазива полемике у Немачкој. Хитлерова дела су на крају рата уништена или их је углавном америчка војска запленила и дан-данас се налазе у њеним архивама. Међутим, Хитлеров утицај на уметност, како кроз она дела која су направљена по наруџбини нациста, тако и кроз она која су „протерана” из Немачке, минулих месеци изазива велику пажњу. / У недавној акцији у неколико немачких градова полиција је открила велики броја уметнина урађених по Хитлеровој наруџбини, за које се деценијама мислило да су изгубљена или уништена. У дому једног предузетника пронађене су бронзане скулптуре коња у природној величини, које је урадио нацистички скулптор Јозеф Торак за потребе Канцеларијата новог рајха, као и две женске статуе које је Фриц Климш урадио за двориште испред седишта Хитлерове владе. Међу бројним уметнинама, пронађен је и огроман рељеф Хитлеровог омиљеног скулптура Арноа Брекера, који је фирер планирао да стави на тријумфалну капију нацистичке престонице
http://cjutanje.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html

ЛеЗ 0002967 Стојан Новаковић (1842-1915) – Чиме се све за живота бавио и какво је разноврсно и моћно дело иза себе оставио Стојан Новаковић (1842-1915), тешко је само набројати: два пута председник Владе, неколико пута министар, дипломата, оснивач Напредне странке, историчар књижевности, песник и романсијер, филолог, преводилац, први библиотекар Народне библиотеке Србије, археолог, хералдичар, председник Српске краљевске академије, оснивач СКЗ… О томе сведочи изложба „Стојан Новаковић, државник, научник, библиотекар“, која је, поводом века од његове смрти, јуче отворена у Народној библиотеци Србије. Посетиоци могу да виде прве књижевне радове млађаног гимназијалца, затим студента, његово последње књижевно дело, историјски роман „Калуђер и хајдук“, преводе (Пушкина, Волтера, Ранкеове „Историје српске револуције“), „Српску граматику“, студије „Срби и Турци 14. и 15. века“, „Васкрс српске државе“ (о Првом српском устанку), дела из историје, географије, на десетине расправа и чланака…
http://raskovnik.blogspot.rs/2015/09/1842-1915.html

ЛеЗ 0002968 Тајна тестамента Јованке Броз – Први сусрет са женом по којој је добила име трајао је, како се сећа ова храбра Личанка, пуна четири дана. Пребирајући данас по тим временима, она прича како је дошла код тетке из неког беса, ината, после гласина које је чула у Запрешићу у Хрватској (где је у то време живела) како је тетка склоњена јер је издала маршала. Тада су у Хрватској, присећа се Чолак Кирали, Брозову удовицу кривили и за то што је Тито остарио, а поготово што је морао умрети. Док је цела земља била у сузама, у средини где је она живела, Тита су највише сажаљевали јер је живео поред, како су је звали, “српске роспије”. Она је хтела и то да каже маршаловој удовици.
Из свог друговања са тетком Јованком Броз, за све време док је била “склоњена и заборављена од света”, наша саговорница издваја два дијалога
http://raskovnik.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html

ЛеЗ 0002969 Где је благо Ђурђа Бранковића? – Крива Река / У децембру месецу 1456. године умро је деспот Ђурађ Бранковић и сахрањен у цркви у Кривој Реци, у горњем току речице која је задржала име Деспотовица. Његова жена Јерина (позната у народу као „проклета Јерина“) умрла је у Руднику 3. маја 1457. године.

Планина Рудник крије велике тајне преточене у народна предања. Највећа мистерија о којој се приповеда и сањари у дугим зимским вечерима јесте благо деспота Ђурђа Бранковића и његове жене Јерине, Гркиње из чувене породице Кантакузина, коју је народ прозвао Проклета Јерина, кривећи је за све што га је снашло у време зидања Смедерева. Ђурађ је умро 1456. године у свом летњиковцу на Руднику, а Јерину је, претпоставља се, отровао њен син Лазар 1457. године у тврђави на Острвици, једном од врхова Рудника. По неким историјским подацима, деспот Ђурађ Бранковић и Јерина су сахрањени у једној цркви у Кривој Реци под Рудником, по другима, најбогатији владарски пар тог времена почива у селу Славковица. Легенде помињу и рудничко село Мајдан, али постоји и народно предање по којем је саркофаг са телом деспота Ђурђа Бранковића, по његовој изричитој жељи, бачен у дубоко језеро на врху планине Рудник јер је мислио да је због грехова недостојан да буде сахрањен у земљи. За сада нико са сигурношћу не може да каже где су сахрањени деспот Ђурађ Бранковић и његова у народу омражена жена Јерина. Према једном догађају из 1972. године највероватније је да је саркофаг најбогатијег српског деспота већ пронађен http://zavetinekruna.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html

ЛеЗ 0002970 ‘Метак који убија рак’ прекинут – ПРОЈЕКАТ назван као „Метак који убија рак“, пре неколико година најављиван као револуционарно истраживање, по свему судећи је – ћорак! Испитивања, бар што се тиче дела овог пројекта који је пре више од пет година био поверен стручњацима са Медицинског факултета у Крагујевцу су, како „Новости“ сазнају, прекинута такорећи у почетној фази. Један од водећих учесника тог пројекта, када је реч о лабораторијским испитивањима, др Дејан Баскић, професор крагујевачког Медицинског факултета, потврдио нам је ову информацију, наводећи да није било даљег интересовања од иницијатора овог истраживачког пројекта, али ни новца.
– Наш задатак је био да у лабораторијским условима урадимо истраживања, односно какве ефекте дају препарати на бази меда и биља на неке врсте тумора – каже професор Баскић.
http://avatarplusultra.blogspot.rs/2015/09/blog-post_7.html

ЛеЗ 0002971 Један од таквих случајева сигурно је и вредновање улоге краља Милана Обреновића у једном догађају када је, почетком јуна 1885. године (по новом календару), понудио Србију и престо Бечу на располагање, а заузврат тражио да добије велико грофофско имање за себе и свог сина Александра…. – ПРЕДИСТОРИЈА овог чина досеже до одлуке Берлинског конгреса 1878. године којом је Кнежевина Србија добила независност и проширење на Врањски, Нишки, Пиротски и Топлички округ. Благонаклон став Русије у стварању санстефанске Бугарске, науштрб српских територија, кнеза све више окреће према Аустроугарској и он шаље прву делегацију да поведе преговоре са аустроугарским двором. На челу делегације се налазио Јован Ристић. Вођа либерала обавезао се да у име Србије са Аустроугарском закључи трговачки уговор и који је подразумевао и изградњу железничке пруге. Железничка конвенција је потписана 28. марта 1880. Године
http://krugovi.blogspot.rs/2015/09/1885.html

ЛеЗ 0002972 Сарадња партизана и усташа – Рубрика: Политика, Друштво Аутор: Владислав Б.Сотировић 21.970 пута прочитано Датум: 19.01.2012 – Циљ овог чланка је да конструктивно допринесе балканској и јужнословенској историографији расветљавању питања директне и индиректне војно-политичке сарадње између партизана каплара/“маршала“ Јосипа Броза Тита и усташа поглавника Анте Павелића на простору Независне државе Хрватске у току Другог светског рата, 1941. г.−1945. г. као и да укаже на идеолошко-политичке корене и циљеве ове сарадње. Чланак је углавном заснован на примарној архивској повесној грађи која се чува у Београду а која није никада коришћена од стране титоистичке историографије као и на сведочанствима учесника у догађајима из редова Југословенске војске у отаџбини (тзв. „четници“) а који су се након 1945. г. нашли у емиграцији. Титографска „историја“ против знанствене историографије Како време све више и више пролази након преминућа „највећег сина наших народа и народности“ Јосипа Броза Тита (1892. г.−1980. г.) и како све више и више бледе филмске траке о „херојској патриотској борби“ Титових партизана у режимским пропагандним играним филмовима (типа „Неретва“, „Сутјеска“, „Ужичка република“, „Двобој за Јужну пругу“, „Црвена земља“, „Валтер брани Сарајево“, „Десант на Дрвар“…)[и] против „окупатора и домаћих квислинга“ истина о правом карактеру те борбе на подручјима Независне (Неовисне) Државе Хрватске (НДХ) 1941. г.−1945. г. полако али сигурно документовано угледава светло дана домаће знанствене повести (историографије).
http://zavetineabovo.blogspot.rs/2015/09/saradnja-partizana-i-ustasa.html
ЛеЗ 0002973 Фарма крава испод облака – У ГОТОВО опустелом селу Златни Бор, са благим брежуљцима и цветним ливадама, које додирују облаке, и у даљини се стрмоглаво спуштају ка кањону Таре, прошле године је, на чуђење мештана и становика Фоче, почела изградња фарме крава и производња сира по швајцарском рецепту, старом готово два века. Овај сир “тражи” сазревање од 12 месеци, а већ је направљено преко 4.000 колутова са ознаком “златни бор”. – Овде више нема неверних Тома. Све што смо на почетку говорили – остварено је и пребачено. Почели смо са 15, а сад имамо 30 крава расе свис браун, која највише подсећа на гатачко говедо, а увезли смо их из Швајцарске
http://avatarplusultra.blogspot.rs/2015/09/blog-post_44.html

ЛеЗ 0002974 Повратак белоглавог супа на Стару планину – ОРАО, јединствен и помињан небројено пута, могао би ускоро да опет лети изнад највише српске планине! Поводом међународног дана заштите лешинара, стручњаци су најавили повратак белоглавог супа на Стару планину, која је идеално место за ову врсту птица, чистача природе! То практично значи да би господари неба, после више од шест деценија, од када су нестали последњи примерци, супови добили своје ново-старо природно станиште.
Белоглави супови су на врху ланца исхране, а како упозорава Саша Маринковић, стручни сарадник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ из Београда, њиховим одсуством нарушава се много тога у природи
http://carskirez.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html

ЛеЗ 0002975 Трагачи злата Документарни филм – http://trecasrbija.blogspot.rs/2015/09/tragaci-zlata-dokumentarni-film_7.html

ЛеЗ 0002976 Говор Риме Дариоус на протесту У Београду – http://suzovci.blogspot.rs/2015/09/blog-post_98.html

ЛеЗ 0002977 Весна Пешић на трибини „Последице пројекта Београд на води“

ЛеЗ 0002978 Тајван, Тибет, Синђијанг – У Кини већ деценијама букте три сепаратистичка жаришта помало налик српском Косову – Тајван, Тибет и Синђијанг – мада прича о одбеглом кинеском острву Тајвану има највише додирних тачака с одметнутом српском провинцијом
http://suzovci.blogspot.rs/2015/08/blog-post_24.html

ЛеЗ 0002979 Будућност Македоније? – Борис Николевски вријеме објаве: Понедјељак – 15. 04. 2013 | 18:15 Великоалбански апетити и будућност Македоније . – Колико је ова анализа „бајата“, просудите сами, поготову ви који сте упућенији у будућност Македоније. *** / Поводом завршетка локалних избора ових дана, вријеме је за анализу резултата којом ћемо указати читатељима што значе резултати локалних избора у Републици Македонији на међуетничком и геополитичком плану
http://zavetineabovo.blogspot.rs/2015/09/buducnost-makedonije.html

ЛеЗ 0002980 ВЕЛИКА ОСИПАОНИЦА : Бела куга / еп. браничевски Хризостом (Војиновић) – …. „Гооподе, спаси нас од нас самих!”
Те ми његове речи често падају на памет.
Те су ми речи пале на памет кад сам ту скоро прочитао статистику о рађању и умирању у нашем крају. На овој територији од Смедерева па доле до Параћина и од Параћина горе до Голупца и од Голупца Дунавом до Смедерева једва да има неколико села у којима је годишње више рођених него умрлих. Наша и тимочка епархија у том погледу стоје најгоре од свих осталих. Док се свет у јужној Србији, на Кооову и Метохији множи и полако досељава у наше крајеве, ми староседеоци постепено изумиремо.
Та је „бела куга“ прво била почела код нас тамо негде у Пеку, прешла потом у Стиг и Млаву, а видим да је стигла и овамо у Поморавље. И у овоме је селу прошле године први пут више умрло него што се родило. У Пеку где је то, велим, код нас прво отпочело већ има села где је за годину дана двапут и, чак, трипут више умрло него што се родило.
Кад сам недавно био у Пеку, рекао сам им:
Хајде онда да изумремо, браћо Срби и сестре Српкиње, па нека ове наше крајеве населе Шиптари и ови људи из југоисточне Србије и са бугарске границе чије жене не убијају толико плод своје утробе као што то чине наше.
Не мори нас ни куга ни колера, него ми моримо сами себе.
http://avatarplusultra.blogspot.rs/2015/09/blog-post_8.html

ЛеЗ 0002981 На почетку 21. века, СКЗ долази у ситуацију да њена историја буде историја влада и министара културе…. – Кажњени због књига на ћирилици. – Српска књижевна задруга, од оснивања, објављује књиге само на ћирилици, али помоћи од државе нема

ЛеЗ 0002982 …Славко га је питао, генерале шта је с тим државним ударом, хоће ли га бити?… – Прпа је такође указала на Ћурувијине контакте са генералном Момчилом Перишићем.
Често је, како је навела, био са њим у контакту од 1997, како јача његова позиција као власника успешног медија.
„Контакти се интензивирају и једном кад је био позван у кабинет генерала, где га је Перишић питао ‘да ли би Телеграф подржао нас, ако бисмо извели државни удар’, а он (Ћурувија) је рекао наравно, изволите”, испричала је Прпа.
Кад је дошао кући, рекао је да је то чудна изјава, јер је поред њега седео шеф КОС-а, напоменула је Ћурувијина невенчана удовица.
„Најблаже речено, то је неопрезно и онда смо нас двоје анализирали шта то значи, да ли је то озбиљна намера, манипулативна радња, шта?… Ти разговори са Перишићем били су чести, он би га позвао телефоном, па би се видели и на Копаонику… Славко га је питао, генерале шта је с тим државним ударом, хоће ли га бити?”, испричала је она
http://zavetninovcegzavetina.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html

ЛеЗ 0002983 Веровали или не: Нови прилози за 13. том „Цјеломудрија“ – Матичари развели жену од покојног супруга
Лучани – Биљана Вратоњић из Лучана лане је у својој општини затражила извод из матичне књиге рођених, како би прибавила нову личну карту и поднела документа за стицање права на мужевљеву пензију. Међутим, запрепастила се кад је видела шта у документу стоји:
– Ту пише да сам се од мужа Петра развела у мају 2000. године, иако је он погинуо 22. новембра 1993. године. Због тога месецима нисам могла да пошаљем документацију у Дубровник, где је муж једно време био запослен, а у општини су ми објаснили да је до грешке дошло вероватно тако што су подаци замењени податком пара истог презимена венчаног исте године, и да се такве грешке тешко и споро исправљају – прича Биљана Вратоњић
http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/2015/09/13.html

ЛеЗ 0002984 Зар смо већ заборавили избеглице из Југославије? – СТРАЗБУР- Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер позвао је данас земље чланице Европске уније да без одлагања прихвате свеобухватни план распоређивања избеглица са ратом погођених подручја Блиског Истока и Африке широм континента.
„Није време да одуговлачимо и радимо као да се ништа посебно не дешава“, рекао је Јункер у програмском говору посланицима Европског парламента у Стразбуру и нагласио да ситуација у којој се ЕУ налази „није добра и не сме се бојити ружичастим бојама“.
У Европској унији постоји мањак и Европе и уније, додао је он.
Јункер је указао да је ЕУ суочена са таласом избеглица, махом из Сирије, Либије и Еритреје, од којих је само од почетка године око пола милиона стигло у ЕУ.
„Не треба да се плашимо, него да одмах покренемо европске институције, а приоритет треба да нам буду хуманизам и људско достојанство, јер нас историја обавезује на то“, поручио је председник ЕК.
http://dalekoodsunca.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html

ЛеЗ 0002985 Драшковић: Пресуду је изрекла Служба ДБ – БЕОГРАД – Председник Српског покрета обнове Вук Драшковић изјавио је данас, коментаришући судско ослобађање тројице припадника Државне безбедности оптужби да су помагали у покушају његовог убиства у Будви 2000. године, да је служба ДБ изрекла пресуду, бранећи злочине и злочинце ДБ.Коментаришући пресуду Вишег суда у Београду, Драшковић је рекао да није у питању он, него чињеница да се судило за државни тероризам, јер су највиши службеници државе и шеф ДБ били оптужени да су помагали атентаторима у покушају његовог убиства у Будви.
„Један исти судија, који пре четири године донесе пресуду аргументовану, препуну доказа и осуди их на по седам, односно осам година затвора, сада ођедном поништава сопствену пресуду“, истакао је Драшковић у Јутарњем програму ТВ Пинк.

ЛеЗ 0002986 САД планирале рушење Сирије још 2006. – ЛОНДОН – Оснивач Викиликса Џулијен Асанж у својој новој књизи „Фајлови Викиликса“ наводи да су САД планирале да свргну владу Сирије много пре почетка побуне 2011. године.
У интервјуу за Раша тудеј Асанж је представио поглавље о Сирији, које се бави догађајима из 2006. године и телеграмом који је послао амерички амбасадор у Дамаску Вилијам Робак, а односи се на план за свргавање режима председника Башара ал Асада у Сирији.
„План је био да се користи велики број различитих фактора за стварање параноје унутар сиријске владе, путем претеривања и страха од државног удара“, каже Аснаж.
Асанж је додао да је наозбиљнији део плана био да се подстакну тензије између шиита и сунита.
http://sazvezdjez.blogspot.rs/2015/09/2006.html

ЛеЗ 0002987 Брутално силовање новинарке – Лара Логан, новинарка тв мреже“ ЦБС“, која је пре четири године у Египту доживела брутално силовање, и данас се суочава са последицама ове трагедије. Ипак, од посла не одустаје јер јој је он на првом месту
http://sazvezdjez.blogspot.rs/2015/09/2006.html

ЛеЗ 0002988 Србија на сајмовима књига: Пропуштене обе шансе – На управо завршеним сајмовима књига у Пекингу и Москви представљање наше књижевности протекло је у знаку многих мањкавости, чиме су пропуштене велике прилике да се лице наше културе покаже у пуном и правом светлу. Ово се наводи у јучерашњем саопштењу Удружења издавача и књижара Србије, које поставља питање: како је могуће да се после прошлогодишњег одличног наступа Кине на Сајму књига у Београду, о наступу Србије у Пекингу готово ништа не зна.
Поређења ради, кинески штанд на Београдском сајму књига имао је преко хиљаду квадрата, а наш у Кини, како смо незванично сазнали – око четрдесет квадрата.
У УИКС питају и да ли је и зашто Србија на Сајму књига у Пекингу, уместо као земља почасни гост, била представљена као нечији промотер, као и ко је путовао у Пекинг и у чије име.
– Жалостан је утисак да је поред толико важних и успешних институција, установа, факултета, удружења аутора и издавача, нашу земљу у Пекингу у Москви представио само узак круг одабраних, по свој прилици на основу чланства у једном удружењу. Да ли смо пропустили прилику да присуствујемо наступима Републике Србије у Русији и Кини, а уместо тога само видели представљање одређених чланова ПЕН центра и њихових пријатеља који су значајан део буџетских вишемилионских средстава уложили у сопствене дневнице и путовања? Тако смо, уместо благовремено и квалитетно организованог наступа у Москви, на нашем бледом штанду могли само да видимо сенку онога што је могло бити урађено – истиче се у саопштењу
http://sazvezdjez.blogspot.rs/2015/09/blog-post_9.html

ЛеЗ 0002989 Кустурици одузимају ‘Андрићград’? – Емир Кустурица могао би да остане без „Андрићграда“ уколико не плати дуг за ПДВ, пише регионални портал Цапитал. ба.
Према информацијима тог портала, фирма „Андрићград“ у већинском власништву Емира Кустурице мора да плати 1,2 милиона КМ (613.549 евра) пореза на додатну вредност, јер је, наводно, утврђено да су све зграде у „Андрићграду“ поред Вишеграда изграђене без грађевинске дозволе.
Инспектори Управе за индиректно опорезивање у последњој контроли открили су да је „Андрићград“ доо Вишеград неосновано приказивао одбитак улазног ПДВ-а за изградњу „Андрићграда“, што није могао урадити јер за изграђене објекте није имао потребну документацију попут грађевинске дозволе.
Фирма „Андрићград“ се налази и на 77 месту листе највећих дужника ПДВ-а Управе за индиректно опорезивање с дугом који износи 1.255.521,55 КМ (641.937 евра). Износ дуга се сваког дана мења због обрачуна затезних камата тако „Андрићград“ тренутно има главни дуг од 1.068.369,55 КМ (546.248 евра) и затезне камате од 187.152,00 КМ (95.689 евра), пише Цапитал.ба.
“Дуг је утврђен у контроли која је обухватала контролни период од децембра 2012. до децембра 2014. године. Највећим делом дуг се односи на оспорено право на одбитак улазног ПДВ-а из разлога непостојања грађевинских дозвола за изградњу објеката”, потврдио је за Цапитал начелник Одељења за комуникације Управе за индиректно опорезивање БиХ Ратко Ковачевић
http://sazvezdjez.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html

ЛеЗ 0002990 Азбука наших живота – А: Авиони, камиони. Азиланти, авлија, афере, Алибаба и четрдесет хајдука. Б: Београд на води, Брисел на небу. Боља будућност. Без анестезије.

ЛеЗ 0002991 Страх од пропасти света – КО је био Кристијан Розенкрајц? Рођен је средином 14. века на територији данашње Немачке у доба пада хиљадугодишњег Византијског царства, у доба када се Европом осим страха од куге и нечистих сила, ширио и страх од Турака и тајанствене и непредвидиве Азије.
Кристијан Розенкројц рођен је као припадник старе племићке породице Милхаузен; тачније он је њен последњи потомак. Милхаузени су из поколења у поколење били људи жестоке и напрасите нарави, увек спремни за кавгу и рат са својим суседима. Али ово им је дошло главе. У једном тренутку, њихови суседи којима је досадило зло ове ратоборне породице, ујединили су се, победили Милхаузене, запалили им замак и побили све мушке чланове. Све осим петогодишњег Кристијана. Њега је спасао монах који се у време пропасти задесио у замку. Он је дечака одвео у манастир у коме је остао до своје 15. године. У манастиру је млади племић стекао знање из теологије, и световних наука, научио латински и грчки, и са још четири сабрата – основао тајно друштво
http://sazvezdjez.blogspot.rs/2015/09/blog-post_10.html

ЛеЗ 0002992 Инстаграм се отвара за рекламе – ВАШИНГТОН – Инстаграм, бесплатна апликација за обраду и дељење фотографија на друштвеним мрежама, лансирала је данас алатку која омогућава свим оглашивачима да сами креирају своје рекламне кампање и емитују их групи од више од 300 милиона активних корисника платформе.
Лансирани су и нови рекламни формати, као што су фотографије у формату портрета или пејзажа, објављено је на веб порталу лесећос.фр.
http://sazvezdjez.blogspot.rs/2015/09/blog-post_66.html

ЛеЗ 0002993 Будућност записана на палмином листу – На интуитивно извученом листу из читавог снопа, читач проналази управо ваше податке… имена родитеља, деце, занимање… затим почиње читање ваше судбине.
Индија има једанаест библиотека палминог лишћа. Налазе се и на Шри Ланки, у Бразилу…
У њима се чувају милиони палминих листова, а посебно обучени свештеници читају људске судбине које су на њима исписане. На посебним листовима записане су и прошлост и будућност милиона особа.
Прву палмину библиотеку направила су седморица светих мудраца пре 3000 година. Имали су јединствену способност виђења паралелних живота – прошлости или будућности. Свако може да оде и добије информације о својој судбини, пронаћи ће његов лист.
На сушеним листовима палми исписане су животне приче људи који ће једном доћи у библиотеку у жељи да им прочитају њихову судбину, као и подаци о њиховом партнеру, деци, послу, родитељима, браћи и сестрама, догађајима, болестима, карми…
Могуће је питати све што се жели, чак и оно што се односи на судбине других особа. Ваша идентификација се врши путем датума рођења и отиска палца – десног за мушкарце, левог за жене.
Палмини листови су правоугаоног облика, повезани у снопове од 36 комада, јер се верује да душе увек инкарнирају у толиком броју. Један палмин лист може трајати 350 – 700 година. С временом је направљено више копија, тако да се у свакој палминој библиотеци налази ваш лист

ЛеЗ 0002994 Да би се разумело како је одмах по завршетку Другог светског рата успостављен етос одмазде у готово свим деловима ослобођене Европе, и у нас, морало би се поћи од небиблијског порива око за око – У сјајној књизи Ивана Јаковљевића „На белом хлебу“ стоји навод да су, „према конзервативним проценама”, милиони људи Старог континента у ратном финалу 1945. били обухваћени вансудским егзекуцијама, као и спонтаним линчом. У Француској је, на пример, на нишану „макија”, како се називао тај антифашистички покрет отпора, било све што је служило Немцима – више од седам хиљада смртних пресуда, без већих помиловања, осим за престарелог Петена. Чак двадесетак хиљада Францускиња било је подвргнуто ритуалу јавног шишања због „хоризонталне колаборације” са немачким војницима. Сличан талас разрачунавања документи бележе свуда – од Бугарске до скандинавских страна. У Норвешкој је смртна казна била укинута, а ипак је 1945. уведена ретроактивно, и то за ратне злочине и сарадњу са окупаторском војском
http://bezpremca.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html
ЛеЗ 0002995 Београд бели на води и лебу белом… или- vox populi – …… Влада Србије и Град Београд су закључили штетан уговор којим се државна имовина вредна најмање 1,1 милијарде евра бесплатно уступа арапском инвеститору, давањем у закуп на 99 година без накнаде, уз очекивање добити која није гарантована, чија је висина неизвесна и може да се креће у распону од 0 евра до највише 215 милиона.
Влада Србије је у образложењу лекс специјалиса за “Београд на води“ навела неистинит податак да ће трошкови припремних радова, изградње инфраструктуре и експропријације да износе 300 милиона евра, иако је сама Просторним планом, који је уредбом донела 31. децембра 2014. године, утврдила да ће они да износе 790 милиона евра.
У истом образложењу закона стоји да ће по основу накнаде за уређивање грађевинског земљишта од инвеститора да се наплатити 337 милиона евра, иако по важећим тарифама за екстра зону у Београду укупна накнада за милион квадратних метара стамбеног и 750 хиљада пословног простора износи око 800 милиона евра…..
Инвеститору се тако, само по овом основу унапред поклања више од 450 милиона евра
http://bezpremca.blogspot.rs/2015/09/vox-populi.html

ЛеЗ 0002996 Један купац за готово цео тираж нове Муракамијеве књиге – ТОКИО – Најновија књига јапанског бестселер аутора Харукија Муракамија пуштена је данас у продају, а 90 посто тиража купио је један купац – књижара Кинокунија. Књижара је наручила 90.000 од 100.000 примерака првог издања књиге „Новелист ас а Воцатион“ како би „уздрмали“ локалне издаваче, пише АП.Кинокунија наводи да ће 50.000 тих примерака бити прослеђено другим књижарама како их онлајн продавнице не би искључиле из продаје колекције есеја популарног писца.
Јапанско тржиште књига одолева кризи и све популарнијим е-књигама и онлајн куповини са десетинама хиљада наслова који се сваке године штампају и бројним малим књижарама. Из Кинокунија наводе да је то у највећој мери заслуга дистрибутерског система који, свеједно, резултира огромним трошковима и губицима
http://sazvezdjez.blogspot.rs/2015/09/blog-post_11.html

ЛеЗ 0002997 Откопавање града последњег српског деспота – АРАНЂЕЛОВАЦ – Удружење које носи име Павла Бакића одлучило је да обнови средњовековни град на обронцима Венчаца, који је, према историјским подацима, изградио овај српски деспот. Ископавања на локалитету познатом под именом Дворине већ су почела, а циљ Удружења је да се урушени град обнови, уреди за туристе и очува сећање на део српске историје и Аранђеловчанина који је јуначки погинуо у борби са Турцима 1537. године
http://zonaprelivanja.blogspot.rs/2015/09/blog-post_11.html

ЛеЗ 0002998 Сиријски преводилац на (не)одређено време – ВЕЋ данима остајем до касних вечерњих сати, како би својим земљацима помогао да се снађу приликом куповине карата према северу. И ја сам некада давно у Србију дошао из Сирије и не могу ни да замислим колико им је све ово тешко и напорно. Овако за „Новости“ говори Габар Хатами, који однедавно ради на „Ластиној“ аутобуској станици у Београду. Његово главно задужење је да мигрантима, који говоре само арапски, олакша сналажење и комуникацију. Овај необичан службеник није и једина новина домаћег превозника. На крову трафике, која се налази на улазу у „Ластину“ станицу, окачена је табла исписана на арапском језику: „Овде можете купити карте за Кањижу и Суботицу“. Слични натписи на арапском у Београду више никог не изненађују. Има их на многим угоститељским и услужним објектима, па је тако и ово превозничко предузеће решило да олакша сналажење све већем броју миграната приликом куповине карата
http://avatarplusultra.blogspot.rs/2015/09/blog-post_11.html

ЛеЗ 0002999 Одломак из једног романа у стиховима: БЕЛО,ЦРНО,ЦРВЕНО / Бела Тукадруз – Склонио сам се у хлад
дугих трепавица…
Јесте, ствари су се временом искомпликовале,
замрсиле, али треба их одмрсити
с а д а ! Привидан је – уверен сам – мир
околни

ЛеЗ 0003000 Сумњив за ФБИ, а омиљен гост у Белој кући: Маркес… – Америчка обавештајна служба надзирала је кретања и контакте колумбијског нобеловца Габријела Гарсијe Маркеса готово четврт века. Да је најпознатији писац латиноамеричког књижевног бума био под тако дугом присмотром „Великог брата”, открива пре неки дан „Вашингтон пост.” Лист је на свој захтев, успео да добије низ докумената са којих је скинута ознака строге тајности. Федерални истражни биро (ФБИ) уступио им је 137 страница док је још толико својих записа задржао у тајности, до даљњег.
Маркес је имао 33 године када је са супругом и малим сином стигао у Њујорк (1961. године) и као дописник кубанске агенције Пренса Латина уселио се у хотел „Вебстер”.
Едгар Хувер, први директор ФБИ, човек који је на челу бироа остао за време осам америчких председника, одмах му је отворио досије и он је попуњаван сликама, контактима, преписима из новина читаве 24 године, чак и када је Гарсија Маркес стекао светску књижевну славу. Али за постојање досијеа није се знало све до сада, а писац „Сто година самоће” могао је тако нешто само да наслути.
Маркесово познанство са Фиделом Кастром почело је управо тада када се Колумбијац запослио на кратко у Пренси Латини, и прерасло у интимно пријатељство којим се писац поносио до краја живота (2014)

 

ЛеЗ 0009451   

Advertisements