Азбучник Прототипа

Фрагменти Азбучника

(по Сахарину)

А

АРИЈАДНА – кћи критског краја Миноја и Пасифаје. Приликом Тесејевог похода на Крит ради ослобођења Атињана срамне обавезе да сваке девете године, због убиства Минојевог сина Андрогеја, дају седам младића и исто толико девојака Минотауру, Аријадна му помогне да убије Минотаура и изађе из Лавиринта, из којег нико жив, кад једном уђе, није умео нити могао да изађе. Послушао је њен савет и на улазним вратима привезао један крај конца и одмотавао клупко све док није доспео до најскривенијих одаја и ту се приближио чудовишту које је спавало. Убио га је голим рукама и одмах принео на жртву Посејдону. Помоћу конца, Тесеј је лако изашао на светлост дана, где га је нестрпљиво ишчекивала Аријадна. Аријадна и Тесеј, посада, младићи и девојке доведени као данак Минотауру, срећно су испловили из критске луке. После неколико дана пловидбе брод је стигао до острва Накса, где се укотвио, а путници се искрцали на обалу. Уснулу Аријадну, Тесеј је напустио на обали и отпловио са посадом, поступио је тако, зато што је а) више волео Еглу, Панопејеву кћер; б) бојећи се да би Аријаднин долазак у Атину изазвао незадовољство грађана; в) у сну му се јавио Дионис и захтевао Аријадну за себе. Пробудивши се и видевши да је остављена, Аријадна је јадиковала због изневерене љубави: Зевс није допустио да буде сама, послао јој је свога сина Диониса, он се оженио са њом, а на свадби су главну реч водили Сатири и Менаде. Дионис је Аријадну окрунио златном круном богиње Тетиде. Аријадна је родила Енопиона, Тоанта, Стафила, Лартомија, Еуанта и Тауропола…

цвет крај планинског језера у србији

АСТРОНОМИЈА – од грчких речи : астрон – звезда и номос закон. Наука о звездама проучава кретање, величину, удаљеност, физичка и хемијска својства, постанак, развитак и међусобне односе небеских тела, структуру свемира као целине. Ова најстарија Наука развила се прво код Халдејаца, Египћана, Индијаца и Кинеза,а преко Грка и Арапа прешла је у средњевековну Европу, где је на универзитетима била редован предмет. Она је тада имала сасвим практичан карактер: поморска навигација, календар, одређивање поплава, и др.

Астрономија српске средњевековне државе почивала је на основама које су јој поставили Аристотел, Ератостен, Хипарх и Птоломеј. Те основе, и гледишта, сукобљавали су се са црквеним погледима и учењем о постанку и устројству света, позивајући се на прве две главе КЊИГЕ ПОСТАЊА.

Један од првих Срба који се бавио астрономијом, био је Теодор Граматик из Хиландара, писац ШЕСТОДНЕВА…

знак препознавања заветина, кола, прототипа, могућег седишта "академије алхемије"

АФРОДИТА – прастаро женско божанство, познато готово свим народима Месопотамије, Египта, Мале Азије и Егејског архипелага као велика богиња – Астарта, Иштар, Изида, Мелита. Грчка богиња љубави и плодности. Кћи Зевса и Дионе, кћери Океана и Тетије. Богиња љубавне чежње. Постоје разне претпоставке о томе како се родила, постала: од споја Ваздуха и Земље; из пене која се скупила око Уранових гениталија пошто их је Крон, одрезавши их српом, бацио у море. Појавила се нага из пене и на шкољки допловила до острва Китере, где је ступила на копно. Други мисле да је то био Кипар, Пелопонес, Паф – где је и главно средиште њеног култа. За Афродиту су везани многи митови. Афродита се никада није одвајала од свог чаробног појаса, чија се моћ састојала у томе да се свако заљуби у ону која га има на себи; отуда је и њених доживљаја толико много у митовима. Жртве њених љубавних пустоловина су многи богови и смртници. Изродила је много деце: Ероса, Антероса, Дејмоса, Фобоса, Дејну и Хармонију. С Хермесом – двополно створење Хермафродита. С Дионисом – Пријапа, ружно дете с неприродно развијеним гениталним органом, итд.

У периоду експанзије архајских и касније дорских племена и њен култ се ширио и обликовао. Њена светилишта су постојала у Пафу и Аматунту на острву Кипру, на острву Китери, у Коринту, на острву Косу, у Теби, Мегалопољу и другде. Паф на Кипру главно је средиште њеног култа. Било је то једно од светих места у старом свету, у коме је постојао обичај да се све жене пре ступања у брак одају обредној проституцији у храму богињином. Овај обред, везан за свечаности, сматран је дужношћу и обавезом према великој богињи. Временом, њему су приступале све жене, без обзира на то јесу ли биле удате или девице. Обред у Пафу, одржаван столећима, тек је укинуо цар Константин и разорио Афродитин храм. У појединим светилиштима, често, овај обред се претварао у оргије страсти… У Коринту се налазио познати Афродитин храм у коме су се свештенице јавно бавиле проституцијом.

( Херодот:) …Свака жена мора једном да седне поред Афродитина храма и да се једанпут у животу да неком странцу. Многе, охоле због богатства, нису хтеле да имају посла с другим људима, па би се довозиле до храма у затвореним кочијама и са бројном послугом…По правим стазама, које воде поред жена у свим правцима, лутају страни људи и бирају. Кад жена онде седне, не може да оде кући пре него што би је имао неки странац изван храма и гурнуо јој у крило сребрни новчић… Није важно колики је то новчић, жена не сме одбити да га прими; то би био злочин, јер је тај новац сад светиња. Жена иде за оним који јој први убаци новчић и не сме ништа да му одбије. После обљубе, пошто је испунила своју дужност према богињи, одлазила би кући и не би после ни по коју цену више пристала на то. Лепе и згодне брзо одлазе својим кућама, али ружне чекају дуго и не могу да испуне обичај. Чак се деси да неке чекају по три и четири године… – В. Гостинска обљуба, Синвасиј, Стрнџање 

ЛеЗ 0009368  

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s